Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije

Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije

Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije Studija Decembar, 2013

Sadržaj Uvod i metodološki pristup 2 7 Doprinos društvu 20 Zaključak 33 Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 2

Uvod i metodološki pristup Uvod i metodološki pristup Uvod Uvod Banke Banke su su motor motor finansijskog finansijskog sistema. sistema. Međutim, Međutim, postoje postoje aspekti aspekti bankarskog bankarskog sektora koji sektora su evidentni koji su ali nedovoljno evidentni ali poznati nedovoljno prosečnom poznati korisniku prosečnom bankarskih korisniku usluga. Ova bankarskih studija ukazuje usluga. na Ova njih. studija ukazuje na njih. A.T. Udruženje Kearney banaka je izradio Srbije Studiju poverilo o doprinosu je A.T. Kearney bankarskog izradu Studije sektora o doprinosu ekonomiji i društvu bankarskog Srbije, sektora u saradnji ekonomiji sa Udruženjem i društvu Srbije. banaka A.T. Kearney Srbije i 21 je ovo bankom istraživanje koja je obavio učestvovala u saradnji sa u Udruženjem izradi studije. banaka Srbije i 21 bankom. Analiza u u okviru studije sprovedena je je na na osnovu osnovu podataka podataka koje koje obezbedila je obezbedila 21 21 banka banka koja koja posluje posluje na na srpskom srpskom tržištu. tržištu. Ove Ove banke banke ostvaruju ostvaruju tržišno tržišno učešće učešće od 81,2% od i u 81,2% potpunosti i u potpunosti reprezentuju reprezentuju bankarski sektor bankarski Srbije. sektor Srbije. Određeni pokazatelji primenjeni u studiji odnose se na sve banke koje posluju Određeni pokazatelji primenjeni u studiji odnose se na sve banke koje posluju na na tržištu Srbije, kojih u momentu izrade ove studije ima 30. tržištu Srbije, kojih u momentu izrade ove studije ima 30. Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 3

Uvod i metodološki pristup Uvod i metodološki pristup Bankarski sektor je visoko likvidan, sa dobrom adekvatnošću kapitala i dominirajućim stranim vlasništvom 30 banaka Likvidnost na izuzetno bezbednom nivou 4 Visoka adekvatnost kapitala 1 koji iznosi 604 milijardi dinara Ukupni depoziti 1,699,713 miliona dinara Bankarski sektor Srbije Dostupnost usluga kroz 2,144 poslovnice u celoj Srbiji 2 Ukupni krediti 1,743,840 miliona dinara 27,775 zaposlenih 25% banaka u domaćem vlasništvu 3 1. Pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 20.44 na kraju drugog tromesečja 2013. godine - jedan od najviših u Evropi 2. Uključuje sve oblike poslovne mreže 3. Prema parametru ukupnog kapitala 4. Pokazatelj likvidnosti na kraju II tromesečja 2013 iznosi 2.51, a uže definisan pokazatelj 1.96, dok su regulatorni minimum 1 i 0.7 respektivno Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 4

Bankarski sektor je jedan od nosećih stubova privrednodruštvenog sistema Srbije Ključni doprinos bankarskog sektora Srbije Uvod i metodološki pristup Uvod i metodološki pristup STABILAN OSLONAC I PARTNER DRŽAVI Privreda i društvo Srbije STABILAN IZVOR KAPITALA UKUPNOJ PRIVREDI ODGOVORAN PARTNER I OSLONAC U KRIZI MOBILIŠE ŠTEDNJU I PRETVARA JE U INVESTICIJE Bankarski sektor UNAPREĐUJE EFIKASNOST DRUŠTVENE ZAJEDNICE ZAPOŠLJAVA I EDUKUJE JAČA POLOŽAJ ŽENA U DRUŠTVU ULAŽE U DRUŠTVO I OČUVANJE OKOLINE ODGOVORAN PREMA DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI Source: A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 5

Primenjena metodologija sagledava doprinos bankarskog sektora iz dve perspektive Metodološki pristup Uvod i metodološki pristup Uvod i metodološki pristup Sveobuhvatni uticaj bankarskog sektora na ekonomiju države koji proizilazi iz redovnog poslovanja Doprinos društvu Uticaj na društvo kroz redovno poslovanje ili dodatne aktivnosti u koje se banke uključuju ili koje podržavaju Bankarski sektor Dvodimenzionalni pristup sagledavanju doprinosa bankarskog sektora, koji uključuje direktni i indirektni uticaj na ekonomiju i društvo Source: A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 6

Sadržaj Uvod i metodološki pristup 2 7 Doprinos društvu 20 Zaključak 33 Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 7

Doprinosi ostvarenju Bruto Domaćeg Proizvoda svojim učešćem od 2.4% Poređenje doprinosa BDP-u u odnosu na zemlje u regionu Evropska Unija (28 zemalja) 3.89% Bugarska 5.92% Montenegro 3.74% Slovenija 3.37% Mađarska 3.28% Srbija 2.40% Rumunija 2.33% Bankarski sektor Srbije nije daleko od doprinosa ostvarenju BDP koje ostvaruju okolne zemlje Izvor: Eurostat, Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 8

Pozitivan trend rasta bankarskog sektora u prvim talasima ekonomske krize ukazuje na njegovu stabilnost i postojanost 1.40 1.20 1.00 Uravnoteženo Ukupna aktiva bankarskog sektora= BDP Uravnoteženo Trend rasta bankarskog sektora, iskazan u odnosu ukupne aktive i BDP, posebno je izražen u najjačem periodu ekonomske krize 0.80 0.60 0.40 0.20 2009 godine, aktiva bankarskog sektora izjednačio se sa BDP nakon čega njihov odnos nastavlja pozitivan trend do uravnoteženja u prethodne dve godine 0.00 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Veličina bankarskog sektora u ekonomiji izražava se kroz odnos ukupne aktive i Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 9

Finansijska podrška banaka je ključna za funkcionisanje državnog sistema Struktura javnog duga 4.6% Projekti 40,5% Sa 4,6% učešća u ukupnim kreditima države, srpski bankarski sektor učvršćuje partnerstvo sa državom 87.0% 8.4% Ostalo Krediti domaćih banaka Krediti inostranih banaka Budžetski deficit 59,5% Krediti domaćih poslovnih banaka Sredstva obezbeđena iz kredita banaka, država dominantno koristi za finansiranje budžeta 40.5% sredstava kredita država koristi za finansiranje strateških i razvojnih projekata 13% kredita koje koristi država dale su banke od kojih 4.6% predstavlja kredite banaka koje posluju na tržištu Srbije Izvor: Ministarstvo finansija Srbije Uprava za javni dug, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 10

U uslovima finansijske krize, banke u Srbiji su jak oslonac državi Procenat kredita državi u ukupnim kreditima banaka Krediti državi predstavljaju 1/7 ukupnih kredita banaka (14.59%) Finansiranje države pojačano je nastankom ekonomske krize u 2008, čime je podrška banaka prevazilaženju izazova krize ojačana Indirektno finansiranje države može se sagledati kroz finansiranje kompanija u većinskom vlasništvu države, sa 800 miliona evra aktivnih kredita bankarskog sektora 1 Bankarski sektor Srbije je u poslednjih 5 godina doprinosio državnom budžetu, kroz kreditiranje, značajnije od nekih zemalja Centralne i Zapadne Evrope. 15 Procentualno učešće kredita državi u ukupnim kreditima banaka 10 5 0 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Srbija Češka Austrija Mađarska 1. Stanje ukupnih kredita na dan 30.10.2013. Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 11

Stabilno partnerstvo sa državom uočljivo je kroz kontinuirano finansiranje budžeta sa rastućim trendom Krediti državi u milionima evra 5,500 5,000 4,500 4,000 3,500 3,000 2,500 2,000 1,500 1,000 500 Dostupnost kredita banaka je bila ključna za finansiranje budžetskih manjkova u periodu krize Bankarski sektor u smislu partnerstva sa državom prati trendove iz zemalja u okruženju, dokazujući spremnost da održi odnos poverenja i podrži ekonomiju u kojoj i sam posluje 0 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Hrvatska Bosna I Hercegovina Mađarska Srbija Država ima 13 kredita u korišćenju za finansiranje budžeta uzetih od ukupno 11 banaka, od kojih 50% ima grejs period od 12 meseci Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 12

Dodatna podrška budžetu Srbije ostvaruje se kroz ulaganje banaka u hartije od vrednosti Vlasništvo državnih hartija od vrednosti (%) 1 Banke i državne hartije od vrednosti 32,9% 6,8% 0,8% 59,5% Banke su većinski investitori u državne hartije od vrednosti sa cca 60% udela u vlasništvu, što iznosi 237 biliona dinara Sa druge strane, hartije od vrednosti su jedan od glavnih izvora kapitala za državu, sa ukupnom vrednošću od 395 biliona dinara Banke Investicioni fondovi Osiguravajuće kompanije Ostalo Bankarski sektor investirao je u 60% ukupnih državnih hartija od vrednosti 1. Na dan 30.08.2013 Izvor: Nacrt budžeta Srbije za 2014 godinu Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 13

Druga privredna grana po vrednosti doprinosa budžetu Srbije na osnovu plaćenih poreza iz poslovanja 1 Plaćeni porezi po privrednim granama (po klasifikaciji NBS, u milionima dinara 2 ) i broj zaposlenih u sektoru 13,000 12,000 11,000 10,000 9,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0 2009 2010 2011 2012 Prerađivačka industrija Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila Informisanje i komunikacije Građevinarstvo Saobraćaj i skladištenje Bankarski sektor Nekoliko godina unazad, bankarski sektor je među najvećim platišama poreza, koji ukupno po svim osnovama iznose 24.5 milijarde dinara (8.9% ukupno plaćenih poreza 2 ) 1. Isključuje poreze na zarade i doprinose Broj zaposlenih 2. 2012 godina Izvor: Udruženje banaka Srbije, Zavod za statistiku Srbije, A.T. Kearney 305,132 27,775 389,183 137,980 92,977 45,266 Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 14

Banke predstavljaju ključni i gotovo jedini izvor kapitala za privredu Banke koje posluju u Srbiji su postale glavni kreditor privrede Kreditiranje privrede u konstantnom porastu Ukupni krediti privredi i ukupan spoljni dug privrede (mil. EUR) 11,000 10,500 10,000 9,500 9,000 8,500 8,000 Ukupni krediti privredi, stanje na kraju perioda (mil. RSD) +16.1% 1,007,757 947,335 742,309 615,099 1,118,740 0 2008 2009 2010 2011 2012 2008 2009 2010 2011 2012 Spoljni dug privrede (preko granični dug) Potraživanja banaka od privrede ukupni krediti privredi na kraju perioda Finansiranje privrede je praćeno trendom smanjenja prosečnih kamatnih stopa od 0,8% godišnje od 2009 godine Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 15

U odnosu na zemlje u regionu i šire, srpski bankarski sektor prednjači u finansiranju privrede Ukupni krediti privredi kao % BDP-a 38 36 34 32 30 28 26 24 22 20 18 0 2008 2009 2010 2011 2012 Srbija Bivša jugoslovenska republika Makedonija Bosna I Hercegovina Češka Mađarska Rumunija Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 16

I pored visokog nivoa loših plasmana, trend promena ukazuje na kontrolisanu naplatu i odgovornost bankarskog sistema da upravlja rizicima kreditiranja Loša potraživanja - Srbija u odnosu na zemlje u regionu Albanija Bivša jugoslovenska republika Makedonija 25 20 15 Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Mađarska Montenegro Rumunija Srbija Prosečno 306.4% +76,1% Iako ima visok procenat loših plasmana, bankarski sektor Srbije karakteriše kontrolisan godišnji rast, višestruko niži od prosečne stope rasta loših potraživanja zemalja u regionu 10 Bankarski sektor ima visoku pokrivenost loših plasmana u procentu od 116% 5 0 2008 2009 2010 2011 2012 2013 % Prosečan rast loših potraživanja 2008-2013 svih zemalja u regionu % Prosečan rast loših potraživanja u Srbiji Izvor: Narodne banke zemalja uključenih u analizu, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 17

Uprkos visokom procentu loših plasmana, banke pokazuju odgovornost za oporavak likvidnosti privrede Procenat loših plasmana i restruktuiranje/reprogram Privreda Mali biznis Stanovništvo 2009 20.92% 14.90% 8.23% 2010 21.89% 20.71% 7.81% 2011 24.63% 25.08% 7.93% 2012 20.54% 28.50% 7.63% 100 88 78 80 80 74 60 49 54 51 40 61 Umereno rastući trend loših potraživanja od stanovništva ukazuje da građani još uvek redovno servisiraju svoje obaveze i pored očiglednog pada životnog standarda Banke kroz razumevanje potreba olakšica u otplati kredita, iskazanim kroz zahteve klijenata za restrukturiranje i reprogram dugovanja, pokazuju spremnost da zajedno sa učesnicima u privredi doprinose oporavku njihovog poslovanja i povraćaju likvidnosti 20 0 2009 2010 2011 2012 Procenat odobrenih zahteva za restruktuiranje kredita Procenat odobrenih zahteva za reprogram duga Izvor: Narodna banka Srbije, Udruženje banaka Srbije, Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 18

Evidentno jačanje baze depozita omogućava bankama da mobilišu domaću štednju i pretvaraju je u investicije Štednja stanovništva u prethodnoj deceniji 747,638 771,933 623,972 587,187 Significant Značajno uvećanje increase in the deposit depozitne base baze of banks banaka in u the prethodnih past 10 10 years godina 103,613 69,914 4,057 10,252 2003 2004 512,198 373,258 336,245 221,116 165,983 27,420 47,096 2005 2006 56,122 51,887 66,378 2007 2008 2009 121,457 2010 207,806 2011 179,843 2012 2013 173,448 Growing Trend rasta trend depozita of deposits indicates ukazuje na people s poverenje confidence građana u bankarski in the banking sistem system Omogućava bankama da optimizuju It enables banks model to finansiranja optimize financing - kreditiranje model iz - depozitnih lending from izvora deposit kojim se sources domaća that štednja transform pretvara u domestic investicije savings (održiv model into investment finansiranja (sustainable privrede) model of economy financing) Kratkoročna Dugoročna Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 19

Sadržaj Uvod i metodološki pristup 2 7 Doprinos društvu 20 Zaključak 33 Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 20

Doprinos društvu Doprinos društvu Osnovna uloga bankarskog sektora je da mobiliše štednju, obezbedi finansiranje uz kontrolisane rizike, i omogući plaćanja i pruži ostale finansijske usluge na efikasan i bezbedan način DEPOZITI I KREDITI Građani i privreda polažu novac na račune i ostvaruju prinos kroz kamatu Banka pozajmljuje tako položena sredstva, preusmeravajući kapital i pretvarajući štednju u investiciju ODGOVORNO UPRAVLJANJE RIZICIMA Banke štite korisnike svojih usluga odgovornim upravljanjem rizicima Kreditni biro, kao izvor informacija o zaduženosti, omogućava i bankama i klijentima da procene rizik novog zaduživanja PLAĆANJA I OSTALE USLUGE Različitim načinima plaćanja, banke olakšavaju život društvenoj zajednici Evolucija sistema plaćanja prati trend razvoja tehnologija i osavremenjavanja društva koje kroz inovacije banke tehnološki obrazuju Izvor: A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 21

Banke svojim uslugama omogućavaju društvu efikasnost u dnevnim aktivnostima Doprinos društvu Doprinos društvu Platni promet Internet bankarstvo Telefonsko bankarstvo Mobilno bankarstvo M-commerce Platne kartice Trajni nalog 198.6 miliona plaćanja u prošloj godini, u iznosu od 506.2 biliona dinara 924,730 korisnika 70,209 korisnika 81,347 korisnika 1,841,363 građana je kupilo robu ili usluge putem interneta koju tehnologiju su omogućile banke u Srbiji 5,423,334 izdatih platnih kartica 224,204 građana umesto odlaska u banku koristi trajni nalog Izvor: Narodna banka Srbije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 22

Doprinos društvu Doprinos društvu Banke su podržale građane u kupovini više od 93,000 stanova u ukupnoj vrednosti od preko 384 milijardi dinara 1 SADA ZA 8 GODINA Štednja cele mesečne prosečne zarade Danas Štedeći celokupnu prosečnu mesečnu zaradu, građaninu Srbije je potrebno 8 godina da prikupi dovoljno novca za kupovinu nekretnine prosečne vrednosti 1. Prosečna vrednost nekretnine izračunata na osnovu prosečnog iznosa kredita i prosečnog učešća i iznosi 35,850 evra Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, RZS, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 23

Doprinos društvu Doprinos društvu Bankarski sektor zapošljava 27,775 građana Srbije % ukupnog broja zaposlenih u Srbiji koji radi u bankarskom sektoru, po gradovima % ukupnog broja Najveći gradovi zaposlenih u gradu Beograd 2.2% Novi Sad Beograd Kragujevac Niš Novi Sad 2.1% Niš 1.1% Kragujevac 1.1% Ostali gradovi 0.8% Ako bi svi zaposleni u bankarskom sektoru pripadali po jednom domaćinstvu u Srbiji, 1.1% ukupnih domaćinstava bi imalo jednog člana zaposlenog u banci 1. Pretpostavka da 2% zaposlenih u bankarskom sektoru ima još jednog člana domaćinstva zaposlenog u banci Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 24

Doprinos društvu Doprinos društvu Zaposleni u bankarskom sektoru prosečno godišnje pohađaju preko 447,000 sati obuke čime unapređuju svoja profesionalna znanja i uvećavaju vrednost na tržištu rada 400 350 300 250 200 150 100 50 0 260.7 2009 277.0 2010 +10.7% 305.1 2011 353.7 2012 1 0 U proseku banke za svoje zaposlene organizuju ukupno 447,000 sati profesionalne edukacije godišnje Iznos uloženih sredstava u profesionalno unapređenje zaposlenih se godišnje povećava za prosečno 10% od 2011 godine premašio je 300 miliona dinara Banke kontinuiranim i rastućim ulaganjem u profesionalna znanja i sposobnosti zaposlenih doprinose povećanju kvaliteta radne snage u Srbiji Minimalna ulaganja u edukaciju zaposlenih (mil. RSD) Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 25

Dominantnim prisustvom žena među zaposlenima, bankarski sektor jača poziciju žena u društvu Podela zaposlenih u bankarskom sektoru po polu kroz period 2008-2013 Doprinos društvu Doprinos društvu Žene Muškarci 2008 2009 2010 2011 2012 2013 69.9% 69.8% 69.8% 69.4% 69.4% 69.4% 30.1% 30.2% 30.2% 30.6% 30.6% 30.6% Žene dominiraju u strukturi zaposlenih u bankarskom sektoru Podela menadžerskih pozicija između muškaraca i žena kroz period 2008-2013 Žene Muškarci 2008 2009 2010 2011 2012 2013 49.1% 48.6% 49.3% 49.0% 49.2% 48.8% 50.9% 51.4% 50.7% 51.0% 50.8% 51.2% Ravnopravna podela upravljačkih funkcija u bankarskom sektoru između muškaraca i žena Među zaposlenima u bankarskom sektoru 2/3 su žene, dok je na menadžerskim pozicijama 49% žena Izvor: Banke koje su učestvovale u analizi studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 26

Doprinos društvu Doprinos društvu U uslovima negativne stope priraštaja u Srbiji 1, bankarski sektor motiviše natalitet prosečnom stopom trudničkih i porodiljskih odsustva od 7,4% zaposlenih žena Minimum broj trudnica na kraju godine u prethodnom periodu 2 2,000 1,800 1,600 1,400 1,200 1,000 800 600 5.1% 900 7.4% 1,233 % zaposlenih žena na trudničkom/porodiljskom odsustvu 9% 8.3% 8.1% 7.8% 8% 1,394 1,309 1,264 7% 6% 5% 4% 3% 400 2% 200 1% 0 2008 2009 2010 2011 2012 0% 1. Stopa nataliteta 9.3 a stopa mortaliteta 14.2 2. 21 od 30 banaka uključeno u analizu Izvor: RZS, Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 27

Doprinos društvu U prethodnih pet godina banke su donirale preko 1.5 biliona dinara, i godišnje prosečno doniraju preko 37 miliona dinara Donacije banaka u dinarima Doprinos društvu Socijalna inkluzija - podrška ranjivim grupacijama 71,231,985 24.0% Other Ostalo 63,331,925 21.3% Sport 60,757,608 20.5% Obrazovanje, istraživanja, naučni radovi, stipendije, i drugo 41,144,903 13.9% Umetnost i kultura 34,942,989 11.8% Lokalna samouprava 13,098,420 4.4% Okolina 10,360,464 3.5% EU integracije 2,112,445 0.7% Izvor: Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 28

U prethodnih pet godina, banke su sponzorisale društvene kategorije sa preko 198 miliona dinara Sponzorstva banaka u dinarima Doprinos društvu Doprinos društvu Sport 104,782,479 52.8% Umetnost i kultura 58,612,569 29.5% Other Ostalo 21,908,748 11.0% Obrazovanje, istraživanja, naučni radovi, stipendije, i drugo 9,086,058 4.6% Lokalna samouprava 1,802,891 0.9% EU integracije 1,474,722 0.7% Okolina 759,340 0.4% Izvor: Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 29

Primeri volonterskih akcija zaposlenih u bankama Doprinos društvu Doprinos društvu Svake godine 19% više zaposlenih u bankama učestvuje u volonterskim akcijama koje postaju deo tradicije banaka u Srbiji Čišćenje i uređenje školskih dvorišta u 20 škola u 20 gradova Zaposleni u banci pripremaju poklone za decu koja pripadaju ranjivim grupacijama - donirajući preko 2,000 paketića Godišnje prikupljanje hrane za donaciju 35 škola za decu koja pripadaju ranjivim grupacijama Čišćenje i uređenje Dvorske bašte i Stražilova Preuređenje zelenih površina i druženje sa decom bez roditelja Pomoć Biblioteci u Kraljevu i Centru za socijalni rad u Sečnju 40 sati dobrovoljnog rada posvete uređenju dela parka Gerontološkog doma u Mataruškoj Banji Veliko spemanje Srbije - donacija 50,000 kesa najnerazvijenijim optinama Preuređenje 12 vrtića u 11 gradova Srbije, u akciji pod nazivom "Energija na delu" Dobrovoljno davanje krvi u saradnji sa Zavodom za transfuziju Partner u osnivanju i daljem razvoju Banke Hrane Izvor: Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 30

Doprinos društvu Doprinos društvu Banke odlikuje savesna potrošnja resursa i rastuća svest o značaju očuvanja i zaštite životne sredine u koju ulažu preko 100 miliona dinara godišnje Ulažu u očuvanje i zaštitu životne sredine preko 100 miliona dinara godišnje Recikliraju preko 100 miliona kilograma potrošnog materijala Prate i kontrolišu potrošnju električne energije, vode, papira, otpada i emisije CO2 kao društveno odgovorne organizacije Izvor: Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 31

Doprinos društvu Doprinos društvu Članstvo u organizacijama društveno odgovornog poslovanja i brojne nagrade banke svrstavaju u visoko društveno odgovorne institucije Primeri članstva 1. UNDP Globalni dogovor Srbije 2. Forum poslovnih lidera Srbije 3. Srpska asocijacija menadžera 4. Američka privredna komora u Srbiji 5. Savet stranih investitora 6. NALED 7. Komora italijansko srpskih privrednika 8. Srpski filantropski forum 9. Savet stranih investitora 10. Udruženje nemačkih privrednika Primeri certifikata 1. Banka izdaje DOP izveštaj prema GRI standardima (Global Reporting Initiatives): izveštaj za 2011 godinu bio je C niovoa, a izveštaj za 2012 B nivoa 2. Banka je jedan od potpisnika Dekleracije o borbi protiv korupcije Globalnog dogovora UN u Srbiji 3. Banka je potpisnik Principa osnaživanja žena propisanih od UN Women 4. NALED certifikat 5. ISO Standard 14001:2004 6. Otuđenje osnovnih sredstava vrše isključivo certifikovane firme Banke su u prethodnih 5 godina dobile preko 35 nagrada za očuvanje životne sredine i doprinos društvu kroz društveno odgovorno poslovanje Izvor: Banke koje su bile uključene u analizu studije, A.T. Kearney Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 32

Sadržaj Uvod i metodološki pristup 2 7 Doprinos društvu 20 Zaključak 33 Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 33

Zaključak Zaključak Privreda i društvo Srbije Bankarski sektor STABILAN OSLONAC I PARTNER DRŽAVI STABILAN IZVOR KAPITALA UKUPNOJ PRIVREDI ODGOVORAN PARTNER I OSLONAC U KRIZI MOBILIŠE ŠTEDNJU I PRETVARA JE U INVESTICIJE UNAPREĐUJE EFIKASNOST DRUŠTVENE ZAJEDNICE ZAPOŠLJAVA I EDUKUJE JAČA POLOŽAJ ŽENA U DRUŠTVU ULAŽE U DRUŠTVO I OČUVANJE OKOLINE ODGOVORAN PREMA DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI 2.4% bruto domaćeg proizvoda 15% ukupnih kredita države dale su banke U 60% državnih hartija od vrednosti investirale su banke 800 miliona evra kredita datih državnim kompanijama Preko 198 miliona plaćanja godišnje Omogućena kupovina preko 93,000 stanova građanima Srbije Preko 5 miliona izdatih platnih kartica i skoro milion korisnika internet bankarstva 2/3 zaposlenih i 49% menadžera u bankama su žene Zapošljava 27,775 građana Srbije Preko 37 miliona dinara donacija godišnje Više od 100 mil. dinara investicija u životnu okolinu godišnje Više od 35 nagrada za očuvanje životne sredine Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 34

Zahvaljujemo Udruženje banaka Udruženju Srbije banaka i A.T.Kearney Srbije i svim zahvaljuju bankama se koje svim su bankama učestvovale koje u su izradi učestvovale ove studije u izradi ove studije: Zaključak Zaključak Studija o doprinosu bankarskog sektora Srbije/A.T. Kearney 35

Decembar, 2013.