Beograd, avgusta godine

Transcription

1 JUL 2001 Beograd, avgusta godine

2 Sadr`aj: ME\UNARODNO 1 Uvodne napomene... 1 Proizvodwa... 2 Inflacija... 4 Kretawe kamatnih stopa... 5 Promene deviznih kurseva... 6 EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM... 8 Platni bilans...8 Kurs dinara i devizne rezerve...11 REALNI SEKTOR I ROBNA TR@I[TA Privredna aktivnost Doma}a tra`wa Kretawe cena MONETARNA KRETAWA Nov~ana masa Nov~ana masa M Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugoslavije Primarni novac Neto doma}a aktiva banaka Likvidnost banaka Kamatne stope Kamatne stope Narodne banke Jugoslavije Aktivne kamatne stope banaka Pasivne kamatne stope banaka...31 [tedwa stanovni{tva Beogradska berza TEMA BROJA ANALIZA REALNOSTI KURSA DINARA U GODINI...34

3 ME\UNARODNO Uvodne napomene U drugom tromese~ju godine nastavqena je tendencija usporavawa privrednog rasta u svetu. Posebno je karakteristi~no i nepovoqno to {to se sva tri najve}a ekonomska podru~ja razvijenog sveta (Evropska unija, SAD i Japan), kao i neka od reprezentativnih tr`i{ta u nastajawu (Meksiko, Brazil, Singapur), istovremeno nalaze u ne tako uobi~ajenom stawu izra`enog usporavawa privrednog rasta koje prelazi u stagnaciju, pa ~ak i u opadawe proizvodwe. Inflacija u razvijenim zemqama je i pored izvesnog pove}awa godi{we stope rasta i daqe niska, {to se podjednako odnosi na reprezentativne zemqe u razvoju i na zemqe u tranziciji koje bele`e jednocifrene godi{we stope rasta inflacije. Pri tom je do ve}eg usporavawa stope inflacije do{lo u tre}em tromese~ju, u kojem je inflacija bila neznatna. Radi podsticawa privredne aktivnosti, mnoge centralne banke su preduzele mere za smawewe kamatnih stopa. Za razliku od Ameri~ke centralne banke, koja je ve} peti put ove godine smawila kamatnu stopu na me ubankarske kredite, Evropska centralna banka je to prvi put uradila u maju ove godine i smawila referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena. I pored toga {to su fundamentalni ekonomski pokazateqi ukazivali na mogu}nost rasta vrednosti zajedni~ke evropske valute, evra, ona i daqe ne uspeva da stekne stabilno 1

4 poverewe me unarodnih investitora, tako da je krajem juna wena vrednost u odnosu na ameri~ki dolar za 10% ni`a od wene vrednosti na po~etku godine i neizvesno je da li }e u narednom periodu ja~ati. Proizvodwa Australija Austrija Belgija Danska Francuska Holandija Italija Japan Kanada Nema~ka SAD [panija [vajcarska [vedska V. Britanija Zona evra BDP razvijenih zemaqa (Promene u %) (prethodna prognoza) 2001 (teku}a prognoza) 2002 Tendencija usporavawa privrednog rasta u svetu nastavqena je i u drugom tromese~ju godine. Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) smawila je u svom najnovijem junskom polugodi{wem ekonomskom izve{taju ovogodi{wu o~ekivanu stopu privrednog rasta zemaqa ~lanica na 2,0% sa 3,3% projektovanih u decembru pro{le godine. Stopa rasta bi u trebalo da se pove}a na 2,8%, {to bi jo{ uvek bilo znatno mawe od ostvarenih 4,1% u Saradnici londonskog nedeqnika The Economist i Economist Intelligence Unit u svojim najnovijim prognozama predvi aju usporavawe ovogodi{weg privrednog rasta u svakoj od izabranih 15 razvijenih zemaqa u pore ewu sa prognozama iznetim u prethodnom Ekonomskom pregledu Narodne banke Jugoslavije: u zemqama evrozone sa 2,9% na 1,9%; u SAD sa 2,3% na 1,6%; u Japanu sa 1,6% na 0,3%; prose~no (ukqu~eno svih 15 zemaqa na bazi aritmeti~kog proseka) sa 2,6% na 1,9%. Posebno je nepovoqno to {to se sva tri najve}a ekonomska podru~ja razvijenog sveta, Evropska unija, SAD i Japan, istovremeno nalaze u stawu izra`enog usporavawa privrednog rasta, stagnacije ili ~ak i opadawa postoje}eg nivoa proizvodwe. Osnovni uzrok nezavidne konjunkturne situacije u SAD je zaostajawe potro{we za ostvarenim nivoom proizvodwe i, s tim u vezi, nagomilane zalihe; u Evropskoj uniji rigidnost tr`i{ta radne snage i visoko u~e{}e neproduktivnog javnog sektora u dru{tvenom bruto proizvodu (predimenzi- 2

5 Australija Danska Kretawe nov~ane mase u razvijenim zemqama (Godi{we promene u %) Japan Kanada SAD [vajcarska [vedska V. Britanija Zona evra Februar Maj onirani nivo tzv. dr`ave blagostawa); u Japanu visok nivo zadu`enosti korporacija i kontaminirane aktive banaka, jako izra`en tzv. potro{a~ki pesimizam, kao i zastareo na~in administrativnog regulisawa ekonomskih aktivnosti. Prose~an rast nov~ane mase (po {iroj definiciji) iznosio je u 12 zemaqa evra i osam drugih najva`nijih razvijenih zemaqa u maju 2001, prema maju godine, 4,1%. U pogledu istrajavawa na restriktivnoj monetarnoj politici i daqe je karakteristi~an Japan. U toj zemqi je, uprkos o~ekivanom padu proizvodwe u 2001, zabele`eno, prema najnovijim raspolo`ivim podacima, pove}awe nov~ane mase na godi{wem nivou od 2,9%. ^ak su i saradnici londonskog nedeqnika The Economist, poznati po svom opredeqewu u prilog politici tzv. zdravog novca na bazi restriktivne monetarne politike, mi{qewa da bi u postoje}im uslovima niskih inflatornih pritisaka i velikog rizika upadawa u duboku recesiju na svetskom nivou bilo neophodno da razvijene zemqe vode ekspanzivniju monetarnu politiku. Nepovoqna konjunkturna situacija u razvijenim zemqama se u postoje}im uslovima ja~awa procesa globalizacije vrlo brzo prenosi i na zemqe u razvoju. U tom pogledu su posebno ugro`ene zemqe u razvoju ~ije su ekonomije visoko zavisne od izvoza u razvijene zemqe, kao i one zemqe u razvoju koje su ~vr{}e integrisane u me unarodne tokove kapitala. Privrede mnogoqudnih zemaqa u razvoju sa velikim unutra{wim tr`i{tem mawe su osetqive na oscilacije konjunkture u razvijenim zemqama. Prema posledwim raspolo`ivim prognozama saradnika The Economist i Economist Intelligence Unit, Kina i Indija }e i ove godine ostvariti visoke stope privrednog rasta, 7,6% i 5,4%, respektivno. Ostale zemqe u razvoju }e u 2001, u pore ewu sa prethodnim prognozama, za- 3

6 ^e{ka Republika BDP zemaqa u razvoju i zemaqa u tranziciji (Promene u %) Ma arska Poqska Rusija Argentina Brazil ^ile Egipat Izrael JAR Kolumbija Meksiko Peru Turska Venecuela Tajland Tajvan Ju`na Koreja Singapur Filipini Malezija Indonezija Indija Hongkong Kina Kina (prethodna prognoza) 2001 (teku a prognoza) 2002 bele`iti uglavnom usporavawe rasta nacionalnih privrednih aktivnosti. Najve}e pogor{awe nacionalnih ekonomskih prilika o~ekuje Tursku. Predvi a se da }e u toj zemqi tokom ove godine do}i do opadawa doma}eg bruto proizvoda za oko 5% usled niza ekonomsko-finansijskih kriza iz prve polovine 2001, izazvanih precewenim kursom lire, visokim javnim rashodima, visokom inflacijom, administrativnim uplitawem u privredni `ivot, kao i politi~kim skandalima i trzavicama. O~ekuje se veliko usporavawe rasta u Rusiji sa 8% u na oko 3% u usled realne apresijacije rubqe, opadawa cena nafte, ote`anih uslova realizacije nacionalnog izvoza i zastarele tehni~ko-tehnolo{ke baze ruske privrede. Inflacija Prema posledwim prognozama, prose~na stopa rasta potro{a~kih cena u 15 reprezentativnih razvijenih zemaqa iznosi}e u ovoj godini 2,5%, {to je ne{to vi{e od prethodno prognoziranih 2,1%. I pored izvesnog ubrzawa, inflacija u razvijenim zemqama je i daqe niska. Najve}e pove}awe predvi enog porasta cena u odnosu na prethodnu prognozu bele`i se kod Holandije (sa 3,1% na 4,6%), Nema~ke (sa 1,6% na 2,7%) i SAD (sa 2,6% na 3,2%). U Japanu se nastavqa trend opadawa agregatnog nivoa cena. I reprezentativne zemqe u razvoju i zemqe u tranziciji bele`e uglavnom relativno niske, jednocifrene godi{we stope inflacije. Predvi a se da }e u godini samo tri zemqe zabele`iti dvocifrenu inflaciju: Turska (56,6%), Rusija (22,0%) i Venecuela (12,9%). 4

7 Kretawe kamatnih stopa Australija Austrija [vajcarska [vedska V. Britanija Zona evra Potro{a~ke cene razvijenih zemaqa (Promene u %) Belgija Danska Francuska Holandija Italija Japan Kanada Nema~ka SAD [panija (prethodna prognoza) 2001 (teku}a prognoza) 2002 Nakon dugog odolevawa pritiscima da smawi referentnu kamatnu stopu radi otklawawa negativnih efekata usporavawa ameri~ke privrede na ekonomski rast u zoni evra, Evropska centralna banka je kona~no popustila i na redovnom sastanku odbora guvernera, odr`anom 11. maja godine, smawila referentnu kamatnu stopu sa 4,75% na 4,5%, tj. za 0,25 procentnih poena. Me utim, taj potez Evropska centralna banka je povukla prekasno jer se privredni rast u zoni evra, a naro~ito u Nema~koj kao najja~oj evropskoj ekonomiji, bio ve} poprili~no usporio. Uporedo s tim, inflacija je na godi{wem nivou u zoni evra pove}ana na 2,9% u aprilu, a u maju je dostigla iznos od 3,4%. Inflacija u Nema~koj pove}ana je sa 2,9% u aprilu na 3,5% u maju, {to predstavqa najvi{u stopu inflacije u Nema~koj od decembra godine. U svakoj od 12 zemaqa koje pripadaju zoni evra nivo inflacije je ve}i od 2% godi{we, a to je sredworo~ni inflacioni ciq Evropske centralne banke. Istovremeno, ameri~ka centralna banka je, na svom redovnom sastanku odr`anom 15. maja godine, po peti put ove godine smawila za 0,5 procentnih poena kamatnu stopu na me ubankarske kredite (FED funds rate), da bi je 26. juna smawila za jo{ 0,25 procentnih poena u `eqi da sasvim elimini{e opasnost od ekonomske recesije. FED funds rate, koja je po~etkom godine iznosila 6,5%, sada je na nivou od 3,75%, {to zna~i da je za {est meseci od po~etka godine smawena za 2,75 procentnih poena. Posledwe smawewe kamatnih stopa u iznosu od 0,25 procentnih poena nagove{tava oprezniji pristup u vo ewu monetarne politike u drugoj polovini godine zbog mogu}eg ne`eqenog pove}awa inflatornih pritisaka. Po{to efekti monetarne politike 5

8 ^e{ka Republika Potro{a~ke cene zemaqa u razvoju i zemaqa u tranziciji (Promene u %) Ma arska Poqska Rusija Argentina Brazil ^ile Egipat Izrael JAR Kolumbija Meksiko Peru Turska Venecuela Tajland Tajvan Ju`na Koreja Singapur Filipini Malezija Indonezija Indija Hongkong Kina Kina imaju odlo`eno dejstvo od {est meseci do godinu dana, ubrzawe privrednog rasta u Americi o~ekuje se tek u drugoj polovini godine. Centralna banka Engleske tako e ide u korak sa globalnim usporavawem privrednog rasta, tako da je i ona u maju, po tre}i put ove godine, smawila referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena i ona sada iznosi 5,25%. Centralna banka Japana nema prostora za smawewe nominalnih kamatnih stopa budu}i da su one prakti~no na nuli, ali je zato napravila zaokret u vo ewu monetarne politike kada je objavila da }e monetarna politika biti ekspanzivnija kako bi se uticalo na poboq{awe likvidnosti finansijskog sistema. Na kraju, ostaje da se vidi da li }e mere centralne banke imati efekta na o`ivqavawe privredne aktivnosti u Japanu. Promene deviznih kurseva Na{a projekcija kao i mnoge druge projekcije kretawa kursa evra na deviznom tr`i{tu do kraja juna teku}e godine pokazala se kao pogre{na. Iako su postojali fundamentalni ekonomski preduslovi za rast vrednosti zajedni~ke evropske valute, ona je, zapravo, od po~etka godine izgubila 11% svoje vrednosti i na dan 1. juna godine wena vrednost zabele`ila je {estomese~ni minimum prema ameri~kom dolaru 0,8433 evra za jedan dolar. Do kraja juna vrednost zajedni~ke evropske valute neznatno je porasla, na 0,8525 evra za jedan dolar, ali je to jo{ uvek 10% ni`e od wene vrednosti na po~etku godine, a ~itavih 28% ni`e od vrednosti koju je evro zabele`io prilikom uvo ewa u platni promet 1. januara godine. Daqi pad vrednosti evra posledica je pre svega nepoverewa me unarodnih investitora u 6

9 stabilnost zajedni~ke evropske valute, kao i o~ekivawa da }e se ameri~ka privreda brzo oporaviti. Takva o~ekivawa vr{e sna`an uticaj na investitore da svoj kapital ulo`e u ameri~ke hartije od vrednosti u `eqi za ostvarewem ve}e zarade. Ni kamatne stope u Americi, koje su sada ni`e nego u zoni evra, nisu me unarodnim investitorima dovoqan razlog da se preusmere na kupovinu evra. U ovom trenutku nije zahvalno upu{tati se u prognoze kretawa kursa evra u odnosu na dolar, ali mo`emo re}i samo toliko da pad vrednosti evra uti~e na porast uvoznih cena i stvara nove inflatorne pritiske. 7

10 EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM U prvom delu godine rezultati u eksternom sektoru, kada je re~ o izvozu, lo{iji su u odnosu na o~ekivane, ali je ostvaren visok rast deviznih rezervi zemqe. Izvoz je bio ispod projektovanog, prvenstveno usled strukturnih problema doma}e privrede, niske produktivnosti, koja uslovqava i slabu konkurentnost na{ih proizvoda na svetskom tr`i{tu, a mawim delom usled globalnog usporavawa svetskog privrednog rasta i spoqne trgovine. Platni bilans Robna razmena (U milionima SAD dolara) Uvoz Izvoz Saldo robne razmene I II III IV I II III IV I II Deficit teku}eg ra~una platnog bilansa Jugoslavije u prvom polugo u, prema preliminarnim podacima, iznosio je 456 miliona dolara, {to je za 28 miliona dolara mawe nego u istom periodu prethodne godine i u okviru je projekcije za godinu. Raste udeo izvoza i uvoza u dru{tvenom proizvodu, u znatnoj meri kao rezultat stagnirawa doma}e proizvodwe, tako da se taj rast ne bi mogao oceniti kao pozitivan. Pove}awe vrednosti spoqnotrgovinske razmene duguje se uglavnom liberalizaciji re`ima spoqne trgovine i kursa dinara, ali i povoqnijem me unarodnom tretmanu zemqe (ukidawe sankcija, ukqu~ivawe zemqe u me unarodne institucije i tokove, davawe preferencijalnog tretmana pri izvozu na{e robe, pomo} u robi i novcu itd.). Odlukom izvr{nog odbora MMF-a SR Jugoslaviji je odobren 11. juna ove godine stand-by kredit do 31. marta godine u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vu~ewa (oko 249 miliona dolara), kao podr{ka ekonomskom 8

11 Spoqna trgovina Jugoslavije (U milionima SAD dolara) Jan. Feb. Mart April Maj Jun Izvoz Uvoz Saldo programu Vlade. Tom odlukom je omogu}eno da Jugoslavija mo`e odmah da povu~e 50 miliona specijalnih prava vu~ewa (62 miliona dolara). Robni deficit za prvih {est meseci (1.308 miliona dolara) pove}an je za 154 miliona dolara (13,3%), ali to pove}awe je mawe (32 miliona dolara) ako se uzme u obzir da su donacije u robi porasle za 111 miliona dolara. Ukupna vrednost spoqnotrgovinske razmene pove}ana je sa miliona dolara na miliona dolara ili za 7,3%. Izvoz je porastao sa 842 na 869 miliona dolara ili 3,2%. Tokom prvog tromese~ja nominalni izvoz je bio ve}i nego u posledwim mesecima godine, {to je netipi~no sezonsko pona{awe i rezultat je realizovawa ranije ugovorenog izvoza. Tokom narednih meseci, sa izuzetkom niske aprilske stope rasta, do{lo je do smawewa vrednosti izvezene robe u odnosu na iste mesece prethodne godine, tako da je izvoz u drugom tromese~ju smawen za desetinu u odnosu na isto tromese~je prethodne godine. Me utim, vrednost izvoza bi bila ve}a da nije do{lo do pada na{ih izvoznih cena. Usled pove}awa vrednosti ameri~kog dolara u odnosu na druge valute, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u prvom polugo u jedini~na dolarska vrednost izvoza smawena je za 6,2%. Posmatrano po delatnostima Klasifikacije delatnosti, najve}i pad, sa preko 3/4, odnosi se na dve grane prera iva~ke industrije (proizvodwu osnovnih metala i ostalih saobra}ajnih sredstava, gde je izostao izvoz na doradu, tj. izostalo je slawe na remont, koje je bilo visoko tokom marta i aprila). Zbog poboq{awa uslova poslovawa sa EU, do{lo je do preorijentacije razmene: pove}ano je u~e{}e razmene sa ovim regionom, a smawen udeo tr`i{ta biv{ih jugoslovenskih republika. Uvoz je u prvom polugo u pove}an sa na miliona dolara ili 9,1%, ukqu~uju}i pomo} u robi od 122 miliona dolara. U struk- 9

12 turi uvoza u prvom delu godine preovla uju energenti, ve}inom iz isto~ne Evrope, dok je udeo uvoza iz EU smawen. U posmatranom periodu najvi{e je uvezeno nafte (154 miliona), gasa (104 miliona) i elektri~ne energije (68 miliona dolara). Pove}ava se koli~inski udeo sirove nafte, ali se ne{to mawe pove}avaju devizna pla}awa usled smawewa prose~ne cene uvezenih energenata. U uvozu po nameni sa jedinstvene carinske isprave zabele`ene su strukturne promene: nastavqen je trend poboq{awa strukture zapo~et u martu ove godine (u smislu rasta udela repromaterijala i opreme na ra~un {iroke potro{we). Me utim, procewuje se da je promena strukture delom rezultat manipulisawa kod klasifikovawa robe radi izbegavawa pla}awa vi{ih carinskih stopa. Novi Carinski zakon i Zakon o carinskoj tarifi stupili su na snagu 1. juna ove godine. Umesto uvozne kvote, carina postaje osnovni instrument za{tite. Od 1. juna gotovo sav uvoz u SR Jugoslaviju je slobodan. Re`im dozvole primewuje se samo za oru`je, opojne droge i neke proizvode crne metalurgije (gvo` e i ~elik). Novi set spoqnotrgovinskih propisa smawio je carinske stope generalno, ali }e tro{kovi uvoza biti neznatno pove}ani zbog promewenog na~ina obra~una pla}awa da`bina. Nerobni neto saldo je pozitivan i bele`i rast od 272 miliona dolara. Pri tome je po osnovu usluga zabele`en porast za 68 miliona, a najve}i rast deviznog priliva registrovan je po osnovu bespovratnih transfera (228 miliona dolara), od ~ega je porast neto otkupa deviza po mewa~kim poslovima iznosio ~ak 470 miliona dolara, dok je saldo doznaka i efektive na deviznim ra~unima gra ana neutralan (nasuprot neto prihodu od 122 miliona u pro{loj godini). 10

13 Kurs dinara i devizne rezerve / /98. 1 Nominalni kurs dinara* (kraj decembra =100) Realni efektivni kurs dinara* ( = 100) Nominalni efektivni kurs Vrednost dinara u nema~kim markama Vrednost dinara u SAD dolarima *Opadawe indeksa indikator je smawewa vrednosti dinara a porast indeksa pove}awe vrednosti dinara * Porast indeksa pokazateq je apresijacije a smawewe indeksa depresijacije realne vrednosti dinara U prvoj polovini godine vo ena je politika rukovo eno fleksibilnog kursa dinara. To zna~i da je formirawe kursa dinara bilo u osnovi slobodno, ali uz mogu}nost da Narodna banka Jugoslavije interveni{e na tr`i{tu s ciqem suzbijawa nepo`eqnih valutnih fluktuacija. Istovremeno je u~vr{}ena praksa jedinstvenog kursa dinara, prisutna od sredine oktobra pro{le godine. Uprkos izra`enoj bojazni protivnika fleksibilnosti kursa da bi slobodno formirawe kursa dinara moglo da prouzrokuje velike oscilacije me unarodne vrednosti nacionalne valute to se do sada nije dogodilo. Odnos vrednosti izme u nema~ke marke, odnosno evra i dinara kretao se tokom prve polovine ove godine u uskim granicama. Na dan 30. juna vrednost marke je, po sredwem kursu, bila 30,3542 dinara, {to je za svega 1,18% vi{e nego krajem godine. Istovremeno, dinarska vrednost ameri~kog dolara porasla je za 11,08% u odnosu na kraj godine, dok je nominalni efektivni kurs dinara bio ni`i za 5,1%. Znatno ve}i porast vrednosti dolara prema dinaru u pore ewu sa rastom dinarske vrednosti nema~ke marke posledica je pove}awa vrednosti ameri~ke valute prema nema~koj valuti na me unarodnim deviznim tr`i{tima i po{tovawa principa pravilno ukr{tenog kursa dinara. U junu je u odnosu na maj do{lo do apresijacije realnog efektivnog kursa dinara za 3,2%, jer je smawewe nominalnog efektivnog kursa nacionalne valute bilo znatno mawe od porasta doma}ih cena u pore ewu sa inostranim. Posmatrano u odnosu na kraj prethodne godine, realni efektivni kurs dinara bio je krajem juna apresiran za 15,3%. Me utim, posmatrano dugoro~no, realni efektivni kurs di- 11

14 Stawe deviznih rezervi kod NBJ (Po kvartalima u milionima SAD dolara) 0 I II III IV I II III IV I II nara je izrazito depresiran; u pore ewu sa krajem godine, realni junski kurs dinara teku}e godine ni`i je za ~ak 48,1%. Realna apresijacija dinara u godini nije se nepovoqno odrazila na nivo deviznih rezervi zemqe. U periodu od kraja do kraja juna teku}e godine, te rezerve su se pove}ale sa 890 miliona dolara na miliona dolara (40,3%). Rezerve kojima rukuje Narodna banka Jugoslavije pove}ane su sa 524 miliona dolara na 879 miliona dolara (67,7%), a rezerve poslovnih banaka sa 366 miliona dolara na 371 milion dolara (1,4%). Najzna~ajniji izvor pove}awa deviznih rezervi kod Narodne banke Jugoslavije bio je neto priliv inostranih sredstava od 466 miliona dolara po osnovu mewa~kih poslova. S druge strane, prodaja deviza Narodne banke Jugoslavije na deviznom tr`i{tu iznosila je 371 milion dolara. 12

15 REALNI SEKTOR I ROBNA TR@I[TA Realni sektor privre ivawa i tr`i{te robe i usluga su u prvoj polovini ove godine, a posebno u drugom tromese~ju, funkcionisali u delimi~no izmewenim privredno-sistemskim uslovima, orijentisanim u pravcu tr`i{nog modela privre ivawa i ve}e otvorenosti prema svetu. Me utim, cene}i prema rezultatima ostvarenim u drugom tromese~ju, nije do{lo do ve}eg zaokreta u privrednoj aktivnosti, {to ukazuje da je na{a privreda bila u dubokoj krizi i da je potrebno du`e vreme da bi zapo~eo proces wenog o`ivqavawa. Karakteristi~no je to da i u drugom tromese~ju, sa finansijskog aspekta, posebno nepovoqno deluje nedostatak obrtnih sredstava u privredi, neophodnih za o`ivqavawe privredne aktivnosti. Pored toga, jo{ uvek su visoke kamatne stope na kredite za obrtna sredstva, a naro~ito kad je re~ o kreditima za dugoro~ne investicije u fiksne fondove. Privreda zbog toga i daqe koristi alternativne mogu}nosti finansirawa, {to samo delimi~no ubla`ava pitawe finansirawa obrtnih sredstava. Isto tako, redovne i posebne obavezne multilateralne kompenzacije su delom ubla`ile navedeni problem. Izvozna ponuda je u drugom tromese~ju ove godine bila niska i nedovoqna sa stanovi{ta o`ivqavawa ukupne privrede i daqeg ja~awa deviznih rezervi, mada je u junu, prema prethodnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (SZS), izvoz donekle porastao u odnosu na ranije mesece. Donet je niz privredno-sistemskih zakona i prate}ih propisa koji su u skladu sa pro- 13

16 pisima u razvijenim tr`i{nim privredama. Reformisan je fiskalni sektor u tom smislu {to je fiskalni teret disperziran na {iru ekonomsko-fiskalnu bazu, uz, po pravilu, relativno ni`e stope oporezivawa. Posebno zna~ajne promene na celokupan realni i finansijski sektor privre ivawa ima}e usvojeni Zakon o privatizaciji dru{tvenog kapitala, kojim je predvi ena obavezna i oro~ena privatizacija dominantnog dela dru{tvene i dr`avne svojine. Na realni sektor i sva robna i finansijska tr`i{ta direktan uticaj ima}e zapo~eta reforma jugoslovenskog bankarskog sistema, koja ima za ciq: ja~awe poslovnog bankarstva; eliminisawe kontaminirane aktive; ja~awe konkurencije u bankarskom sektoru, kao i ja~awe finansijske discipline u finansijskom sistemu u celini. Pri tom je jasno da bez uspe{nog zavr{etka restrukturirawa banaka ne}e biti mogu}e strukturno prilago avawe, niti o`ivqavawe industrije i privrede u celini. Program za regulisawe unutra{wih dugova, koji je donela Vlada Republike Srbije u drugom tromese~ju ove godine, ima za ciq da stvori uslove za: regularno funkcionisawe privrede; ja~awe novih investicija; privla~ewe stranih ulagawa; efikasnije restrukturirawe preduze}a i sprovo ewe procesa privatizacije, kao i za restrukturirawe finansijskog sektora i ja~awe finansijske discipline. Sprovo ewe tog programa zapo~eto je u drugom tromese~ju ove godine i bi}e nastavqeno u tre}em tromese~ju. Sa stanovi{ta finalne tra`we, po~etni pozitivni impulsi dolaze u izvesnoj meri po osnovu potro{a~kih kredita, koje su u drugom tromese~ju ove godine davale poslovne banke, kao i jedan broj proizvodnih i trgova~kih firmi. 14

17 Sredstva od humanitarne pomo}i uti~u delimi~no na odnose doma}e ponude i tra`we, ali ta sredstva, po pravilu, ne mogu doprineti trajnijem o`ivqavawu unutra{we privredne aktivnosti. Zbog toga su za ubrzawe privrednog razvoja i izvla~ewe iz dosada{we ekonomsko- -socijalne krize, pored sredstava od privatizacije i drugih doma}ih sredstava, potrebne i strane direktne investicije i drugi oblici inoulagawa. Privredna aktivnost Industrijska proizvodwa u SRJ (Mese~ne stope rasta prema prethodnom mesecu u %) Desezonirani podaci Originalni podaci U drugom tromese~ju i celom prvom polugo u godine, proces o`ivqavawa proizvodwe i ukupne ekonomske aktivnosti bio je usporen, {to je posledica nasle enih brojnih krupnih problema, ukqu~uju}i pokidane proizvodne i spoqnotrgovinske veze; naraslih poslovnih gubitaka i nere{enih velikih unutra{wih dugova; nedostatka trajnih obrtnih sredstava; nedovoqnog izvoza i ranijeg gubitka brojnih me unarodnih tr`i{ta u periodu sankcija i ekonomsko-politi~ke izolacije; nasle enih dispariteta cena, koji se sada nu`no otklawaju; zatim ranijeg odliva najproduktivnije radne snage i niza drugih faktora. Ukupna zaposlenost je u drugom tromese~ju ove godine zabele`ila pad u odnosu na prvo tromese~je, a nezaposlenost porast. Industrijska proizvodwa je u prvih {est meseci ove godine, u odnosu na isti period godine, opala za 2,4%. Istovremeno je, prema desezoniranim podacima SZS, wen teku}i rast od decembra pro{le do kraja juna ove godine iznosio 17,5%, {to je rezultat niske statisti~ke osnove u decembru pro{le godine. Posmatrano po tromese~jima, na bazi desezoniranih podataka, industrijska proizvodwa je u prvom tromese~ju pove}ana za 14,4% u odnosu na posledwe tromese~je godine, {to je posledica vrlo niske statisti~ke osno- 15

18 Kori{}ewe kapaciteta u industriji u i godini u % Ostala industrija Proiz. preh. pr. i duvana Proiz. tekst. ko`e i gume Prerada drveta Proiz. hem. pr. i papira Prer. met. i elektroind. Nemet. i gra. mat. Metalurgija Energetika Industrija % vice u tom periodu. U drugom tromese~ju ove godine, proizvodwa je pove}ana u odnosu na prvo za 4,5%, posmatrano na bazi desezoniranih podataka. Kori{}ewe kapaciteta u industriji (osim energetike) i daqe je nisko, s obzirom da u proseku ne prelazi jednu tre}inu instalisanih kapaciteta. Strukturno posmatrano, u prvih {est meseci ove godine u odnosu na isti period godine, ostvaren je rast proizvodwe u: proizvodwi tekstila i tekstilnih proizvoda, proizvodwi celuloze i papira, proizvodwi derivata nafte, proizvodwi hemijskih proizvoda i vlakana, proizvodwi proizvoda od ko`e, gume i plastike, proizvodwi osnovnih metala i proizvodwi name{taja i sli~nih proizvoda. U svim ostalim granama industrije u navedenom periodu evidentiran je pad obima proizvodwe. Poqoprivredna proizvodwa je u ovoj godini, i pored poplava, znatno boqa u odnosu na prethodnu godinu. O~ekuje se znatan rod p{enice, kao i porast proizvodwe kukuruza i drugih ratarskih kultura. Isto tako, o~ekuje se postepeno poboq{awe sto~arske proizvodwe, koja je u pro{loj godini bila u opadawu zbog nedostatka sto~ne hrane i drugih nere{enih problema u sto~arstvu. S obzirom da se o~ekuju tr`i{ni vi{kovi poqoprivrednih proizvoda, ima uslova da poraste izvoz agroindustrijskih proizvoda u narednim mesecima ove godine, a pre svega izvoz p{enice, jagodi~astog vo}a, prera evina prehrambene industrije i dr. U drugom tromese~ju godine, gra evinska aktivnost je sezonski pove}ana u odnosu na prvo, ali je ~ak za oko 15% ni`a nego u drugom tromese~ju godine. Gra evinska aktivnost je u proteklom periodu ove godine bila znatno ni`a u odnosu na isti period godine. Prema podacima SZS, obim gra evinske aktivnosti, mereno 16

19 efektivnim ~asovima rada, u prvih pet meseci ove godine bio je ~ak za 10% ni`i u odnosu na isti period prethodne godine. Realni obim prometa robe u trgovini na malo je u proteklom periodu ove godine u porastu. Prema podacima zvani~ne statistike, realni obim prometa je u prvih pet meseci ove godine bio za 7% ve}i nego u istom periodu godine, dok je obim prometa u trgovini na veliko u tom periodu opao za 6%. Zalihe robe u trgovini su u prvih pet meseci nominalno bile za oko 77% ve}e nego u istom periodu godine, {to ukazuje na wihov realni pad. Obim prometa robe u trgovini na malo je u drugom tromese~ju ove godine znatno ve}i nego u prvom, kao i u odnosu na drugo tromese~je prethodne godine, {to je u neposrednoj vezi sa porastom ukupnih primawa i izdavawa stanovni{tva. Obim saobra}ajne aktivnosti je u drumskom, cevovodnom i po{tanskom saobra}aju u prva ~etiri meseca ove godine u porastu, dok je u pomorskom saobra}aju u padu. Doma}a tra`wa % Kretawe bruto napla}enih javnih prihoda (Stope rasta realno u %) Bruto napla}eni prihodi Prihodi javnog sektora Prihodi socijalnog osigurawa Bruto prihodi javnog sektora su u prvoj polovini godine nominalno osetno pove}ani u odnosu na isti period prethodne godine, {to je, izme u ostalog, rezultat fiskalne reforme i izmene poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i efikasnije naplate poreza, ukqu~uju}i znatno boqu naplatu poreza na akciznu robu. Budu}i da je novi fiskalni sistem zasnovan na {iroj fiskalnoj bazi u odnosu na raniji period, to je dalo boqe rezultate u pogledu efikasnosti naplate poreza. U drugom tromese~ju su bruto prihodi javnog sektora, ukqu~uju}i prihode socijalnog osigurawa, iznosili 68,8 milijardi dinara ili nominalno za 27,4% vi{e nego u prvom tro- 17

20 2,290 2,280 2,270 2,260 2,250 2,240 2,230 2,220 2,210 2,200 2,190 % Kretawe zaposlenosti (U hiqadama) Ukupno Dru{tveni sektor Kretawe neto zarada (Stope rasta realno u %) , Neto zarade Prose~ne mese~ne plate ,800 1,780 1,760 1,740 1,720 1,700 1,680 1,660 1,640 1,620 Ukupna primawa i izdavawa stanovni{tva % (Stope rasta - nominalno u %) Ukupna primawa Ukupna izdavawa mese~ju ove godine, {to predstavqa realni rast od 11,7%. Bruto prihodi javnog sektora, ukqu~uju}i prihode socijalnog osigurawa, u prvoj polovini ove godine iznosili su oko 122,8 milijardi dinara ili 131,2 % vi{e nego u istom periodu protekle godine. U okviru bruto prihoda, javni prihodi su iznosili 78,9 milijardi dinara ili 132,2 % vi{e nego u istom periodu godine, a prihodi socijalnog osigurawa 8,2 milijarde dinara ili 129,5% vi{e. Posmatrano u realnom izrazu, bruto prihodi su ve}i za oko 6,6%, javni prihodi za 7,1%, a prihodi socijalnog osigurawa za 5,9%. Karakteristi~no je da je u prvoj polovini ove godine porez na promet bio trostruko ve}i, dok je porez na imovinu pove}an ~etiri puta, a akcize gotovo pet puta u odnosu na isti period godine. Prelazak na princip bruto plata je u izvesnoj meri doprineo delimi~nom rastere}ewu privrede, s obzirom da su ukupna optere}ewa plata porezima i doprinosima sada znatno mawa u odnosu na raniju stopu ukupnog poreskog optere}ewa plata. Prema podacima Narodne banke Jugoslavije Zavoda za obra~un i pla}awa, masa neto plata zaposlenih je u prvih pet meseci ove godine iznosila oko 41,1 milijardu dinara i bila je nominalno za 129,8% ve}a nego u istom periodu godine, uz realan rast od 6,4%. Pozitivno je to {to su plate u privredi rasle br`e nego u neprivrednim delatnostima i bankama, usled prelaska na tzv. platne razrede u javnim preduze}ima u prvom polugo u godine. Prose~na neto plata po zaposlenom radniku je, prema podacima SZS, u maju iznosila dinara i bila je nominalno ve}a za 9,2% nego u decembru godine. U odnosu na maj godine, prose~na plata po radniku je nominalno pove}ana za 115,7%, uz realan pad 18

21 Prose~na mese~na plata Jan. Feb. Mart. April Maj U din U DEM* * ) Obra~un u DEM izvr{en prema prose~nom mese~nom nezvani~nom deviznom kursu za navedene mesece (na osnovu podataka NBJ). od 2,1%. Zbog rasta tro{kova `ivota, posebno u drugom tromese~ju ove godine, plate po zaposlenom su realno opale, i to: u prvom tromese~ju za 2,4%, a u aprilu i maju ukupno za 8,0%. Posmatrano u realnom izrazu, masa neto zarada je u drugom tromese~ju ove godine bila samo za 0,3% ve}a od nivoa neto zarada u istom tromese~ju godine. Zbog rasta op{teg nivoa cena, u narednim mesecima }e porasti pritisci u pravcu pove}awa zarada, {to mo`e pove}ati nestabilnost u posledwem tromese~ju ove godine. U privredi je, prema najnovijim podacima Narodne banke Jugoslavije Zavoda za obra~un i pla}awa, ukupna nelikvidnost i daqe visoka, ali je krajem juna bila znatno ni`a u odnosu na ranije mesece. Krajem prvog polugo a godine bilo je ukupno nelikvidno 19,6 hiqada firmi, sa 400,6 hiqada zaposlenih i ukupnim neizmirenim obavezama od 66,5 milijardi dinara. Krajem maja je, ina~e, bilo 28,5 hiqada nelikvidnih firmi, sa 543,4 hiqada zaposlenih i neizmirenim obavezama od 135,9 milijardi dinara. Ukupni unutra{wi dugovi privrede, ukqu~uju}i i velike dugove javnih preduze}a, predstavqaju izuzetan problem, tako da je Vlada Republike Srbije usvojila poseban Program za re{avawe unutra{wih dugova, uz primenu obavezne multilateralne kompenzacije. U junu je sprovedena {esta po redu posebna obavezna multilateralna kompenzacija, putem koje je kompenzirano 5,4 milijarde duga (na osnovu duga 43,4 hiqade prijavqenih du`nika) od ukupno prijavqenih 173,6 milijardi dinara duga, ~ime je kompenzirano 3,1% ukupnog duga. 19 Kretawe cena Op{ti nivo cena je u prvoj polovini ove godine porastao iznad predvi enog nivoa, prvenstveno usled daqeg ispravqawa nasle enih velikih dispariteta cena dela pro-

22 % Kretawe cena (Stope rasta u %) Cene na malo Cene proizvo}a~a u industriji Tro{kovi `ivota izvoda i usluga, koje su du`e vremena bile depresirane. To se pre svega odnosi na cene javnih preduze}a u oblasti energetike (posebno cena struje), farmaceutske industrije (cene lekova) i javnih komunalnih usluga. Cene na malo su u prvom tromese~ju ove godine porasle za 7,3%, a zbog ispravki naru{enih pariteta cena za 14,8% u drugom tromese~ju. Isto tako, tro{kovi `ivota su u drugom tromese~ju rasli znatno br`e nego u prvom: u prvom tromese~ju za 6,6%, a u drugom za 18,7%. Prema podacima zvani~ne statistike, cene na malo su u prvoj polovini ove godine pove}ane za 23,0% ili 3,5% prose~no mese~no, a tro{kovi `ivota za 26,5% ili 4,0% prose~no mese~no. Teku}i rast cena proizvo a~a u industriji ove godine iznosio je 16,7% ili 3,2% mese~no. Cene proizvo a~a poqoprivrednih proizvoda su u prva ~etiri meseca ove godine pove}ane za 19,3%, i to naro~ito zbog znatnog rasta cena ratarskih proizvoda. U okviru cena na malo, relativno br`i rast ostvaren je kod cena poqoprivrednih proizvoda, cena usluga i cena industrijskih neprehrambenih proizvoda, a u okviru tro{kova `ivota, posebno kod tro{kova stanovawa (cene ogreva i osvetqewa). Procewuje se da je bazna inflacija (core inflation) u proteklom periodu ove godine iznosila oko jednu tre}inu ukupne inflacije, mereno cenama na malo. 20

23 MONETARNA KRETAWA Ostvarivawe ciqeva monetarne politike (stabilnost kursa, umeren rast inflacije i rast deviznih rezervi) bilo je u najve}oj meri u skladu sa predvi awima. Naime, devizni kurs je bio stabilan, devizne rezerve su zabele`ile znatnije pove}awe, dok je rast cena bio ne{to ve}i od predvi enog. Dobri rezultati u ostvarivawu ciqeva monetarne politike u najve}oj meri se vezuju za restriktivnu monetarnu politiku vo enu u proteklom periodu godine. Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugoslavije zabele`ila je znatnije smawewe, usled pove}awa depozita dr`ave kod Narodne banke Jugoslavije po osnovu ostvarenih boqih rezultata u fiskalnom sektoru, sa jedne strane, i izostanka odobravawa novih kredita iz primarne emisije, sa druge. Nov~ana masa M1 je u realnom izrazu znatnije pove}ana, s obzirom da je u uslovima restriktivne monetarne politike do{lo do pove}awa realne tra`we za novcem i smawewa brzine opticaja novca, sa kojim se nije ra~unalo na po~etku godine. Devizne rezerve Narodne banke Jugoslavije su ostvarile pove}awe, delom po osnovu prodaje deviza gra ana i u znatno ve}oj meri po osnovu deobe deviza kod BIS-a izme u biv{ih republika SFRJ, kao i kori{}ewa prve tran{e kredita kod Me unarodnog monetarnog fonda po zakqu~enom stand-by aran`manu. Odr`an je visok stepen stabilnosti deviznog kursa dinara, a na deviznom tr`i{tu 21

24 je u potpunosti zadovoqena tra`wa za devizama. Likvidnost banaka je bila na zadovoqavaju}em nivou, a vi{ak likvidnosti Narodna banka Jugoslavije je sterilisala preko aukcijske prodaje svojih blagajni~kih zapisa. Nov~ana masa U~e{}e sektora u ukupnoj nov~anoj masi Ostali sektori Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju Organizacije privredne delatnosti Nov~ana masa po osnovnim oblicima Gotov novac Depozitni novac Nov~ana masa M1, ukqu~uju}i i depozite dr`ave, u drugom tromese~ju je pove}ana za miliona dinara ili 24,9% u odnosu na kraj marta, a u prvom polugo u je pove}ana za miliona dinara ili 44,7% u odnosu na kraj godine, tako da je krajem juna iznosila miliona dinara. Kada se iskqu~e depoziti dr`ave, nov~ana masa je u prvom polugo u pove}ana za miliona dinara ili 35,8% i na kraju juna je iznosila miliona dinara. Nasuprot prvom tromese~ju, u kojem je nov~ana masa kreirana uglavnom po osnovu rasta neto deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije, u drugom tromese~ju je weno kreirawe ostvareno kako po osnovu rasta neto deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije, tako i po osnovu rasta plasmana banaka. U drugom tromese~ju je nastavqen proces remonetizacije nov~ane mase, kao i wen realni rast. Krajem juna, nov~ana masa M1, izra`eno u nema~kim markama, iznosila je miliona maraka, prema 999 miliona maraka na kraju godine. Budu}i da su devizne rezerve Narodne banke Jugoslavije u prvom polugo u znatnije pove}ane, pokrivenost nov~ane mase deviznim rezervama Narodne banke Jugoslavije je krajem juna iznosila 142%. Posmatrano po strukturi, u drugom tromese~ju je zabele`en dosta ujedna~en rast gotovog novca u opticaju i depozitnog novca. U~e{}e gotovog novca u opticaju u nov~anoj masi na kraju juna iznosilo je 33,0%, prema 22

25 u~e{}u od 32,4% na kraju marta. Me utim, u odnosu na kraj prethodne godine, u~e{}e gotovog novca u M1 je smaweno (u decembru je iznosilo 36,5%). Posmatrano po sektorima, najve}i rast novca u drugom tromese~ju zabele`en je kod stanovni{tva (3.584 miliona dinara), pre svega zbog pove}awa gotovog novca u opticaju, a zatim kod privrede (2.739 miliona dinara), ali je rast ostvaren tako e kod ostalih sektora (1.392 miliona dinara) i kod dr`ave (938 miliona dinara). Nov~ana masa M Kretawe nov~anog agregata M3 (Indeksi decembar 2000 = 100) Nov~ana masa Dinarsdki oro~eni depoziti Devizni depoziti Monetarni agregat M3, bez stare devizne {tedwe, u drugom tromese~ju je pove}an za miliona dinara ili 20,0%, a u prvom polugo u za miliona ili 32,9%%, tako da je wegovo stawe na kraju juna iznosilo miliona dinara. Me utim, stvarni rast ovog agregata je bio ne{to mawi s obzirom da rast deviznih depozita obuhvata i promene po osnovu kursnih razlika. Kada se iskqu~e depoziti dr`ave, rast M3 je u drugom tromese~ju iznosio miliona dinara, a u prvom polugo u miliona dinara ili 30,5% u odnosu na kraj godine. Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugoslavije Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugoslavije na kraju juna je iznosila miliona dinara. U drugom tromese~ju je pove}ana za miliona, nasuprot prvom tromese~ju, u kojem je smawena za miliona dinara, tako da je u prvom polugo u smawena za miliona dinara i bila je za miliona dinara mawa u odnosu na limit za kraj juna dogovoren sa Me unarodnim monetarnim fondom. Takvo kretawe neto doma}e aktive Narodne banke Jugoslavije bilo je u 23

26 Neto doma}a aktiva NBJ (Stawe u milionima dinara na kraju perioda) Dec. April Maj Jun Neto devizne rezerve Neto doma}a aktiva Doma}i krediti Neto krediti dr`avi Neto krediti bankama Neto kred. ost. komit Ostala aktiva, neto Primarni novac Gotov novac u opticaju Bankarske rezerve U tome: slobodne rezerve najve}oj meri posledica kretawa depozita dr`ave kod Narodne banke Jugoslavije, koji su u prvom tromese~ju pove}ani za miliona dinara, dok su u drugom tromese~ju smaweni za miliona dinara. U su{tini, smawewe neto doma}e aktive Narodne banke Jugoslavije je u najve}oj meri posledica ostvarivawa boqih rezultata u fiskalnom sektoru. Neto krediti Narodne banke Jugoslavije dr`avi su u drugom tromese~ju pove}ani za miliona dinara, i to pre svega po osnovu smawewa depozita dr`ave, s obzirom da su krediti dr`avi bili nepromeweni u odnosu na kraj marta. Pri tom su devizni krediti dr`avi i devizni depoziti dr`ave kod Narodne banke Jugoslavije iskazani po deviznom kursu iz decembra godine, tj. iskqu~uju}i promene nastale po osnovu kursnih razlika. Nasuprot tome, neto krediti Narodne banke Jugoslavije dr`avi u prvom tromese~ju su smaweni za milion dinara, pre svega zbog pove}awa depozita dr`ave kod Narodne banke Jugoslavije, budu}i da krediti Narodne banke Jugoslavije dr`avi ni u tom periodu nisu pove}ani. Neto krediti Narodne banke Jugoslavije bankama su u drugom tromese~ju smaweni za miliona dinara, a u prvom tromese~ju za milion dinara, tako da je wihovo ukupno smawewe za {est meseci iznosilo miliona dinara. To smawewe bilo je posledica realnog smawewa deviznih kredita Narodne banke Jugoslavije bankama za miliona i pove}awa hartija od vrednosti Narodne banke Jugoslavije koje su kupile banke za miliona dinara. Dinarski krediti Narodne banke Jugoslavije bankama u prvom polugo u su smaweni u neznatnoj meri (svega 175 miliona dinara). Kod neto kredita Narodne banke Jugoslavije drugim komitentima u drugom tromese~ju, kao i u prvom, nije bilo ve}ih promena: u drugom tromese~ju ti krediti su 24

27 smaweni za 237 miliona, a u prvom za 59 miliona dinara. Iz navedenog proizlazi da Narodna banka Jugoslavije nije ni u drugom tromese~ju svoje plasmane pove}avala, tako da je kreirawe primarnog novca ostvarivano samo po osnovu rasta neto devizne aktive. Primarni novac Sektorski raspored dinarskih depozita po vi ewu i oro~enih depozita III Ostali sektori 15% VI Ostali sektori 11% Privreda 61% Stanovni{tvo 11% Stanovni{tvo 12% Javni sektor 13% Privreda 59% Javni sektor 18% Primarni novac definisan u u`em smislu (bez hartija od vrednosti Narodne banke Jugoslavije i bez depozita nebankarskog sektora kod Narodne banke Jugoslavije) u drugom tromese~ju ove godine pove}an je za miliona dinara, a u prvom tromese~ju za svega 62 miliona, tako da je wegovo pove}awe u prvom polugo u iznosilo miliona dinara ili 26,1% u odnosu na kraj godine. Na kraju juna stawe primarnog novca iznosilo je miliona dinara. Znatnije razlike u rastu primarnog novca u drugom tromese~ju u odnosu na prvo, mada je kreirawe novca po obimu u oba tromese~ja bilo sli~no, nastale su kao posledica razli~itog kretawa depozita dr`ave. Naime, znatan deo primarnog novca kreiranog u prvom tromese~ju odlio se sa ra~una banaka i depozita dr`ave, koji su znatnije pove}ani, dok je u drugom tromese~ju, pored kreirawa primarnog novca po osnovu deviznih transakcija Narodne banke Jugoslavije, zabele`eno i vra}awe sredstava na ra~une banaka po osnovu smawewa depozita dr`ave. Smawewe dinarskih depozita dr`ave bilo je izra`eno naro~ito u junu, a iznosilo je miliona dinara. U strukturi primarnog novca, u drugom tromese~ju su u odnosu na prvo zabele`ene znatnije promene. Gotov novac u opticaju pove}an je za miliona dinara, a u prvom tromese~ju za svega 326 miliona, {to je u velikoj meri posledica delovawa razli~itih sezonskih faktora, koji u prvom tromese~ju 25

28 Sektorski raspored dinarskih kredita banaka III Ostali sektori 11% VI Ostali sektori 9% Privreda 72% Privreda 75% Stanovni{tvo 7% Stanovni{tvo 8% Javni sektor 10% Javni sektor 8% imaju za posledicu znatno umereniji rast gotovog novca u opticaju. Na kraju juna, stawe gotovog novca u opticaju je iznosilo miliona, prema miliona na kraju godine. Sredstva na `iro-ra~unima banaka su u drugom tromese~ju u odnosu na kraj marta pove}ana za 606 miliona dinara, dok su u prvom tromese~ju smawena za milion dinara, tako da je u celini wihovo stawe na kraju juna bilo za 445 miliona dinara mawe nego na kraju godine. Stawe sredstava na `iro-ra~unima banaka je na kraju juna iznosilo miliona dinara. U drugom tromese~ju je nastavqen rast izdvojene obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Jugoslavije zahvaquju}i konstantnom rastu deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije i kreirawu primarnog novca po tom osnovu, kao i uticaju mera koje je Narodna banka Jugoslavije preduzela radi poboq{awa finansijske discipline banaka. Naime, izdvojena obavezna rezerva banaka je u drugom tromese~ju pove}ana za miliona, a u prvom za miliona, ili ukupno za milion dinara. Kori{}ewe obavezne rezerve za potrebe odr`avawa likvidnosti banaka je za {est meseci neznatno smaweno, tj. za 157 miliona dinara u odnosu na decembar godine. Neto doma}a aktiva banaka Neto doma}a aktiva banaka je u drugom tromese~ju ove godine, ra~unato po kursu iz decembra za devizne pozicije, pove}ana za miliona dinara. Budu}i da je u prvom tromese~ju smawena za miliona dinara, neto doma}a aktiva banaka je u celini za {est meseci smawena za 920 miliona dinara. Neto krediti banaka neposrednim korisnicima su u drugom tromese~ju pove}ani za miliona, a ostala neto aktiva za 477 miliona dinara. Posmatrano za ceo period od {est meseci, neto krediti banaka su smaweni za

29 Neto doma}a aktiva banaka (Stawe na kraju perioda u milionima dinara) Dospeli nenapla}eni krediti Dec. April Maj Jun Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva Krediti Neto krediti dr`avi Kred. drugim sektor U tome: dinar. kred. priv Ostala aktiva, neto Ukupni depoziti (M3) Dinarski depoziti Devizni depoziti 1) ) Bez stare devizne {tedwe. Neto dospeli nenapla}eni kred Ispravke vrednosti po kratkoro~nim kreditima Dospeli nenapla}eni kratkoro~ni krediti 0 miliona, a ostala neto aktiva pove}ana za 386 miliona dinara. U okviru neto kredita banaka neposrednim komitentima, neto krediti dr`avi su u drugom tromese~ju pove}ani za svega 147 miliona dinara, dok je u prvom tromese~ju zabele`eno wihovo smawewe od miliona dinara. To je u najve}oj meri posledica ve}ih oscilacija kretawa depozita dr`ave, a ne kretawa kredita dr`avi, s obzirom da krediti dr`avi nisu znatnije promeweni (na kraju juna su iznosili miliona dinara, a na kraju decembra godine miliona). Krediti banaka ostalim sektorima su u drugom tromese~ju pove}ani za miliona dinara, a u prvom za miliona. Pri tom su dinarski krediti banaka u drugom tromese~ju pove}ani za miliona dinara, a wihovo pove}awe za {est meseci iznosilo je miliona dinara ili 19,8%. Stvarni rast dinarskih plasmana banaka bio je ve}i, ali je on umawen za ispravke vrednosti potra`ivawa banaka po plasmanima, koje su za {est meseci pove}ane za oko miliona dinara. Pove}awe kredita banaka nije se u celini odrazilo na pove}awe nov~ane mase, s obzirom da se deo tog pove}awa odnosio na revalorizaciju kredita u skladu sa rastom cena na malo, koju su banke po~ele da ugovaraju po~ev od kraja prethodne godine. Devizni krediti banaka neposrednim korisnicima su za {est meseci smaweni za miliona dinara, ra~unato po stalnom kursu. Me utim, najverovatnije da ti krediti nisu promeweni u realnom izrazu i da je smawewe iskazano usled nepreciznosti obra~una izvr{enog po stalnom deviznom kursu dolara iz decembra 2000, s obzirom da se ne raspola`e valutnom strukturom tih kredita. 27

30 Likvidnost banaka Likvidnost banaka (Stawe na kraju perioda u milionima dinara, bez Crne Gore kod poslovnih banaka) Dec. Mart April Maj Jun Sredstva na `iro- -ra~unima Izdvojena obav. rezerva kod NBJ Obav. rezerva kori{}ena za likvidnost /99. Sredstva na `iro-ra~unima banaka (Stawe na kraju perioda u milionima dinara) Likvidnost banaka i drugih finansijskih organizacija, merena prose~nim stawem sredstava na `iro-ra~unima, u drugom tromese~ju ove godine pove}ana je za 386 miliona, dok je u prvom tromese~ju smawena za 170 miliona dinara. Krajem polugo a ona je iznosila miliona dinara. Pri tom je prose~no stawe sredstava na `iro-ra~unima banaka u drugom tromese~ju pove}ano za 673 miliona dinara, a u prvom za 72 miliona, odnosno za {est meseci ove godine za 745 miliona dinara ili 33,0%. Kod Po{tanske {tedionice prose~no stawe sredstava na `iro-ra~unima je u odnosu na kraj prethodne godine smaweno za 529 miliona dinara ili za 65,8%. Stawe gotovine u blagajnama finansijskih organizacija u prvom polugo u pove}ano je prose~no za 158 miliona dinara ili 42,0%. Poboq{awu likvidnosti banaka tokom drugog tromese~ja doprinelo je pove}awe primarnog novca po osnovu smawewa depozita dr`ave kod Narodne banke Jugoslavije i vra}awe novca na ra~une banaka zabele`eno u junu. U uslovima poboq{ane likvidnosti banaka, izdvojena obavezna rezerva, kao instrument monetarnog regulisawa, bele`ila je stalni rast tokom prve polovine godine. Prose~no izdvojena obavezna rezerva u martu je iznosila miliona dinara, a u junu je pove}ana za 30,1% i dostigla je nivo od miliona dinara. Obavezna rezerva banaka izdvojena na ra~unu kod Narodne banke Jugoslavije krajem juna iznosila je miliona i u odnosu na kraj prvog tromese~ja pove}ana je za miliona dinara ili 27,7%. Za odr`avawe svoje dnevne likvidnosti banke su obaveznu rezervu koristile najvi{e krajem meseca. Kori{}ewe obavezne rezerve je evidentirano uglavnom kod istih banaka, a sa zapo~etim procesom restrukturirawa bankarskog sistema bi}e 28

31 svedena na ni`i nivo. Krajem juna kori{}ewe obavezne rezerve iznosilo je miliona dinara i za 13,4% je mawe u odnosu na kraj pro{le godine. Obaveza banaka da, pored obavezne rezerve, izdvajaju i sredstva posebne obavezne rezerve produ`ena je do 17. septembra godine. Tim sredstvima banke mogu da kupuju hartije od vrednosti elektroprivrede, a sredstva izdvojena na posebnom ra~unu kod Narodne banke Jugoslavije banke ne mogu da koriste za pokri}e svoje dnevne likvidnosti. Ina~e, pove}awem eskontne stope Narodne banke Jugoslavije pove}ana je kamata na kredite za odr`avawe likvidnosti na osnovu deviznog pokri}a. Poboq{awe likvidnosti banaka podstaklo je pove}awe kupovine hartija od vrednosti Narodne banke Jugoslavije, tako da je stawe dobrovoqno upisanih blagajni~kih zapisa Narodne banke Jugoslavije na kraju juna iznosilo miliona dinara, prema 86 miliona u decembru godine i 343 miliona u martu ove godine. Kamatne stope Kamatne stope Narodne banke Jugoslavije Kamatne stope na kredite i kretawe cena (Na mese~nom nivou) % Cene na malo Ponderisana aktivna kamatna stopa Eskontna stopa Dec./ Eskontna stopa Narodne banke Jugoslavije je, u skladu sa o~ekivanim znatnijim usporavawem stope inflacije, smawena 1. marta za jedan procentni poen. Smawewem eskontne stope kao reperne veli~ine Narodna banka Jugoslavije je nastojala da uti~e na postepeni pad kamatnih stopa poslovnih banaka, odnosno na ve}u tra`wu kredita, kao i na ukupnu ponudu finansijskih sredstava. Me utim, budu}i da je stopa inflacije u periodu posle marta pove}ana, Narodna banka Jugoslavije je od 16. juna ponovo podigla eskontnu stopu na nivo od 1,9% mese~no. 29

32 Aktivne kamatne stope banaka Aktivne kamatne stope (Na mese~nom nivou) Dec. Mart Apr. Maj Jun Eskontna stopa 2,00 1,00 1,00 1,00 1,90 Ponder. aktivna kamat. stopa 5, ,96 4,11 3, Ponderisana kamatna stopa na komercijalne i blagajni~ke zapise i certifikate o depozitu Prose~na ponderisana mese~na kamatna stopa na kredite banaka imala je tendenciju stalnog pada od novembra godine, kada je iznosila 5,23%, do marta godine, kada je iznosila 3,70%. Od marta ponderisana kamatna stopa na kredite banaka bele`i rast: u maju je iznosila 4,11%, da bi u junu bila ponovo smawena na 3,39% mese~no, {to na godi{wem nivou iznosi 50,02%. U okviru toga, prose~na ponderisana kamatna stopa na kratkoro~ne kredite u prvom polugo u opala je za 1,57 procentnih poena, a na dugoro~ne kredite za 1,15 procentnih poena. Tokom gotovo celog {estomese~nog perioda godine kamatne stope banaka na plasmane bile su realno pozitivne (osim u aprilu i junu). U junu je ponderisana aktivna kamatna stopa bila za 0,31 procentni poen ispod stope rasta cena na malo. U ovom periodu banke su, iako sa svojim skromnim potencijalima, po~ele da odobravaju kredite preduze}ima i gra anima. S tim u vezi, Narodna banka Jugoslavije svojim merama obavezuje banke da proveravaju bonitet korisnika kredita. Neke banke svoju ponudu kredita zasnivaju uglavnom na kreditima dobijenim iz inostranstva. Rokovi kredita koji se nude odgovaraju onima koji su dobijeni u inostranstvu, a kamatne stope ukqu~uju mar`u, ali visina tih kamatnih stopa ne prelazi 9,9% na godi{wem nivou. Kamatne stope na kredite kod odre enih banaka su sa deviznom klauzulom, ~ime se banke {tite od eventualne inflacije i promene kursa za koje se, ina~e, procewuje da }e se dr`ati u okvirima datim godi{wim projekcijama. Druge banke se pak opredequju za primenu revalorizacije, tj. prera~unavawe u skladu sa inflacijom. Ono {to banke isti~u kao problem koji ne deluje u pravcu zna~ajnijeg smawewa kamatnih 30

33 Pasivne kamatne stope (Na mese~nom nivou) Dec. Mart Apr. Maj Jun Ponderisana pasiv. kamat. stopa 2,55 2,10 2,18 2,39 1,95 Cene na malo 2,70 0,90 8,60 1,90 3,70 stopa jeste to {to banke imaju prete`no neoro~ene depozite ili oro~ene do najvi{e tri meseca, a za kredite koje one nude predvi aju du`e rokove. Takvo stawe uti~e, pored ostalog, i na pogor{awe uslova kreditirawa propisivawem ve}eg u~e{}a depozita kao uslova za odobravawe kredita. Pasivne kamatne stope banaka Kamatne stope na kredite i depozite kod banaka i kamatna mar`a % (Na mese~nom nivou) 6.00 Ponderisana aktivna kamatna stopa Kamatna mar`a Ponderisana pasivna kamatna stopa Dec./ Kamatna mar`a (Na mese~nom nivou) Dec. Mart. Apr. Maj Jun Ponderisana aktiv. kamat. stopa 5,00 3,70 3,96 4,11 3,39 Ponderisana pasiv. kamat. stopa 2,55 2,10 2,18 2,39 1,95 Kamatna mar`a 2,45 1,60 1,78 1,72 1,44 Ponderisana pasivna kamatna stopa banaka u prvom tromese~ju godine imala je pad za 0,45 procentnih poena u odnosu na decembar prethodne godine. Od marta do maja godine ta stopa je ponovo pove}ana i u maju je iznosila 2,39%, da bi u junu bila smawena na 1,95% na mese~nom nivou, odnosno na 26,49% godi{we. Ponderisana pasivna kamatna stopa banaka je u martu i maju bila realno pozitivna, a u ostalim mesecima realno negativna. Kada se iskqu~e kamate na depozite po vi ewu, kao i na `iro i teku}e ra~une, a na koje banke ne pla}aju kamatu ili je ona veoma niska, i bez kamata koje su banke pla}ale na depozite oro~ene preko tri godine, a koje su tako e bile relativno niske, dobija se realnija slika o nivou pasivnih kamatnih stopa na depozite stanovni{tva. U periodu januar-maj, osim u aprilu, prose~na ponderisana kamatna stopa na depozite stanovni{tva bila je realno pozitivna, a u junu je iznosila 3,66% mese~no, {to je pribli`no jednako stopi rasta cena na malo. Prose~na ponderisana kamatna stopa na depozite pravnih lica bila je realno pozitivna samo u martu i maju. Kamatna mar`a je, posmatraju}i celo prvo polugodi{te, bila najni`a u junu i iznosila je 1,44 procentna poena. 31

34 [tedwa stanovni{tva Dinarska {tedwa (U milionima dinara) Dec. Mart Apr. Maj Jun Kratkoro~na 678,2 744,4 818,2 979,2 958,7 Dugoro~na ,7 104,3 112,1 116,7 UKUPNO 772,4 843,1 922, , ,4 Devizna {tedwa (U milionima dinara) Dec. Mart Apr. Maj Jun Kratkoro~na 2861,2 3177,6 3310,3 3494, ,2 Dugoro~na 142,3 155,5 156,6 161,9 238,4 Stara devizna {tedwa , , , , ,6 UKUPNO , , , , ,2 Ukupni dinarski {tedni ulozi stanovni{tva na kraju juna godine iznosili su 1.075,5 miliona dinara i u odnosu na stawe krajem pro{le godine nominalno su pove}ani za 303,1 milion dinara, odnosno za 39,2%. Pove}awe ostvareno po osnovu kratkoro~ne {tedwe iznosi 41,4% (281 milion), a po osnovu dugoro~ne 23,9% (22,5 miliona). Udeo kratkoro~ne u ukupnoj dinarskoj {tedwi iznosi 89,1%. Devizna kratkoro~na {tedwa stanovni{tva izra`ena u dinarima u prvih {est meseci ove godine nominalno je pove}ana za 745,1 milion i krajem juna je iznosila 3.748,6 miliona dinara, a dugoro~na devizna {tedwa je pove}ana za 96,1 milion i iznosila je 238,4 miliona dinara. U ukupnim deviznim ulozima stanovni{tva nova devizna {tedwa ~ini svega 1,7%, dok se ostatak odnosi na staru deviznu {tedwu gra ana. Polaze}i od ~iwenice da je {tedwa izvor sredstava za nova kreditirawa, Astra banka, npr., obra~unava realno pozitivne kamate na {tedne uloge. To predstavqa primer prvog pomaka u pravcu pove}awa konkurencije me u bankama za privla~ewe novih {tedi{a. Obveznice emitovane po osnovu stare devizne {tedwe do visine od 10 hiqada nema~kih maraka po {tednom ulogu utica}e na pove}awe trgovine na berzi. Gra ani }e svoje obveznice mo}i da prodaju na sekundarnom tr`i{tu, a wihova cena }e se formirati slobodno. Stara devizna {tedwa gra ana, odnosno obveznice mo}i }e da se ula`u u akcije ili u realnu imovinu. 32

35 Beogradska berza Indeks Beogradsske berze 1-Jan. 1-Feb. 1-Mart. 5-Mart. 4-Apr. 4-Maj. 3-Jun. 3-Jul. 3-Avg. 2-Sep. 2-Okt. 2-Nov. 1-Dec. 1-Jan. 5-Jan. 4-Feb 4-Mart. 4-Apr. 4-Maj. 3-Jun U godini nastavqena je tendencija rasta prometa i pove}awa broja transakcija na Beogradskoj berzi. Vrednost prometa u prvih {est meseci godine iznosila je 15,6 milijardi dinara, a obavqeno je preko 19,9 hiqada transakcija. To ukazuje na sve ve}u orijentaciju ka tr`i{nim uslovima privre ivawa i novom konceptu razvoja privrede. Na Beogradskoj berzi se trguje iskqu~ivo kratkoro~nim hartijama od vrednosti kao posledica nedovoqno jakog bankarskog sektora. Tendencija pada prose~ne ponderisane kamatne stope na komercijalne i blagajni~ke zapise i certifikate o depozitu nastavqena je u prvih {est meseci godine i u junu je iznosila 4,91% na mese~nom nivou, prema 6,80% u decembru godine. 33

36 TEMA BROJA Edo Igli~ ANALIZA REALNOSTI KURSA DINARA U GODINI Na kretawe kursa dinara u proteklom periodu godine uticala su pre svega dva faktora: prvi je potreba odr`avawa cenovne konkurentnosti jugoslovenskog izvoza, a drugi uticaj ponude i tra`we za devizama na jedinstvenom deviznom tr`i{tu. Cenovna konkurentnost jugoslovenskog izvoza analizira se na osnovu teorije pariteta kupovnih snaga nacionalne valute. Ako se kao bazni period uzme period neposredno nakon uvo ewa novog dinara (februar godine) ili decembar godine, kada je, po ocenama mnogih ekonomista, proces remonetizacije nov~ane mase u Jugoslaviji ve} bio okon~an i kada je godina zavr{ila sa nultom stopom inflacije u odnosu na februar iste godine, mogu}e je staviti u odnos porast cena u SR Nema~koj i porast cena u Jugoslaviji kako bi se izra~unale tzv. relativne cene, koje predstavqaju osnov za ocenu visine realnog kursa dinara, koji je uslovqen primenom kriterijuma pariteta kupovnih snaga valuta. Znatno vi{i rast inflacije u Jugoslaviji (2.182,3%) u odnosu na SR Nema~ku (12,5%) u periodu od februara godine do avgusta godine uticao je na formirawe indeksa relativnih cena na nivou od 2.028,7, {to zna~i da su doma}e cene porasle za 1.928,7% vi{e nego cene u SR Nema~koj. Da bi se odr`ala cenovna konkurentnost jugoslovenskog izvoza, bilo je neophodno da se porast relativnih cena»pokrije«promenama nominalnog kursa dinara prema nema~koj marki. Me utim, promene nominalnog kursa dinara su bile znatno vi{e i iznosile su 2.948,0%, tako da je realni kurs dinara formiran na nivou indeksa 150,2, {to ukazuje da su promene nominalnog kursa dinara bile za 50,2% vi{e nego {to je to bilo potrebno sa stanovi{ta o~uvawa pariteta kupovne snage dinara prema nema~koj marki. 34

37 Feb 94 Maj Avg Devalvacija dinara DEM 1 = DIN 3,3 Nov Feb 95 Maj Avg 52.8 Indeks realnog (PPP) deviznog kursa dinara Nov Feb 96 Maj Avg Devalvacija dinara DEM 1 = DIN 6 Nov Feb 97 Maj Avg Nov Feb 98 Maj Avg Nov Feb 99 Maj Avg Devalvacija dinara DEM 1 = DIN 30 Dinar precewen Dinar potcewen Nov Feb 00 Maj Avg Nov Feb 01 Maj Avg Do tog odstupawa (potcewenosti) realnog kursa dinara do{lo je usled delovawa i drugih faktora na kretawe nominalnog kursa dinara, pri ~emu dominantno mesto ima odnos ponude i tra`we za devizama i kretawe kursa dinara na crnom tr`i{tu do kraja godine. Na prikazanom grafikonu jasno se vidi da je upravo usled uticaja ponude i tra`we pri svakoj devalvaciji dinara nominalni kurs dinara bio pomeran daleko vi{e nego {to su to zahtevale promene relativnih cena. Krajem novembra godine zvani~ni kurs dinara je pokazivao izuzetno visok nivo precewenosti (za 61,6% prema paritetu kupovne snage dinara prema DEM) i bio je u velikom raskoraku u odnosu na crni devizni kurs. Usledila je devalvacija u decembru, kojom je ustanovqen fiksni devizni kurs prema DEM na nivou od 30 dinara za 1 DEM. Krajem decembra godine, indeks realnog deviznog kursa dinara prema DEM dostigao je vrednost od 187,4, {to zna~i da je vrednost DEM bila za 87,4% vi{a u odnosu na nivo koji je zahtevala promena relativnih cena, tj. dinar je bio potcewena valuta. Po~etkom godine na deviznom tr`i{tu je uvedeno rukovo eno fluktuirawe kursa dinara (managed floating), tako da se kurs formira na osnovu ponude i tra`we deviza, uz intervencije Narodne banke Jugoslavije. Uprkos apresijaciji realnog deviznog kursa dinara kao rezultatu ve}e inflacije u Jugoslaviji u odnosu na SR Nema~ku, realni kurs dinara je i krajem avgusta bio potcewen, samo na ni`em nivou u odnosu na potcewenost u decembru godine. Mo`e se oceniti da se sa procesom inflacije u Jugoslaviji realni devizni kurs dinara samo pribli`ava svom ravnote`nom nivou (indeks 100,0 na grafikonu) i da ostaje jo{ uvek zna~ajan prostor u tom pravcu. [to se ti~e uticaja faktora ponude i tra`we deviza, on je delovao u istom pravcu, ali u skromnijem obimu, jer 35