MTB TAKMICARSKI PRAVILNIK

Transcription

1 MTB TAKMICARSKI PRAVILNIK

2 II TAKMIČARSKI PRAVILNIK MTB KLUBOVA SRBIJE 1. LICENCIRANJE I KATEGORIJE 2. DISCIPLINE MTB SPORTA U SRBIJI 3. KALENDAR TAKMIČENJA 4. DELEGATI I SUDIJE U MTB SPORTU SRBIJE 5. PROCEDURA TAKMIČENJA 6. OPREMA OPŠTA NAČELA 7. PRAVA I OBAVEZE ORGANIZATORA TAKMIČENJA 8. XC CROSS COUNTRY DISIPLINE (Naročito XCO i XCM) 9. DH DOWNHILL DISCIPLINE (Naročito DHI i 4X) 10. PRILOG 1: MTB REPREZENTACIJA SRBIJE 11. PRILOG 2: SPECIFIČNA PRAVILA ZA DISCIPLINU XC MARATON - XCM 12. PRILOG 3: ŢREB I PLASMAN ZA DISCIPLINU 4X 13. PRILOG 4: ANTIDOPING Za sva područja MTB sporta koja nisu obuhvaćena ovim pravilnikom primenjuje se UCI MTB pravilnik. U slučaju organizacije meďunarodne trke, primenjuje se UCI pravilnik. Za sprovoďenje srpskog MTB pravilnika nadleţno je Predsedništvo MTB klubova Srbije. 1 LICENCIRANJE I KLASIFIKACIJA TAKMIČARA 1.1 Kao zvanične osobe na trkama mogu da učestvuju samo osobe koje poseduju vaţeću licencu za tekuću takmičarsku godinu: takmičari i njihova pratnja, organizatori, delegati i sudije. Takmičari i njihova pratnja u Hoby Sport, Fun, Y15 i Y13 kategorijama ne moraju da poseduju licencu da bi učestvovali na takmičenjima. Za izdavanje licence je isključivo nadleţan Biciklistički savez Srbije. 1.2 TAKMIČARSKE KATEGORIJE Zvanične takmičarske kategorije su (posebno za muškarce (M) i ţene (W)): ml.kadeti Kadeti (14, 15 i 16 god.), Juniori (17 i 18 god.), U23 (ispod 23 god.), Elite (iznad 23 god.), Mastersi (30+,40+,50+). Ostale kategorije nelicencirani takmičari: HOBY Sport (otvorena kategorija), Fun (otvorena kategorija), Youth Y15 (ispod 15 god.), Youth Y13 (ispod 13 god.).

3 1.2.1 Specifičnosti pojedinih kategorija po disciplinama: XCO: U23 (M i W) U Nacionalnom MTB šampionatu i trkama za MTB Ligu Srbije, U23 takmičari se takmiče i boduju u obe kategorije: U23 i Elite. XCM Apsolutna kategorija - Elite vozi minimum 60 km. Juniori I Mastersi voze min. 40km. Za ligu se boduju min. 3 trke.ukoliko se ne odrze tri trke, kao treca ce se bodovati drzavno prvenstvo. DH Zvanične kategorije: Licencirani takmičari/takmičarke preko 16 godina starosti, Nelicencirani takmičari/takmičarke preko 16 godina starosti. 4X otvorena kategorija za licencirane vozače preko 16 godina starosti. Etapna trka otvorena kategorija za sve punoletne takmičare. Mastersi Takmičari preko 30 godina starosti mogu da se opredele za kategoriju Masters ili Elite, u kojoj moraju da ostanu do kraja takmičarske sezone. Ovo pravilo primenjuje se posebno za XCO, a posebno za XCM Nosilac takmičarske licence moţe da učestvuje samo u zvaničnim kategorijama. Ukoliko nosilac takmičarske licence preďe u višu (jaču) kategoriju, do kraja sezone mora ostati u toj kategoriji. Ovo se odnosi isključivo na takmičenja za MTB Ligu Srbije i Nacionalni šampionat. 2 TAKMIČARSKE DISCIPLINE MTB SPORTA U SRBIJI CROSS COUNTRY XC: Olympic Cross Country XCO (olimpijski XC), Marathon Cross Country XCM (XC maraton), Cross-country point-to-point XCP (XC od-tačke-do-tačke), Short circuit Cross-country XCC (XC kriterijum), Cross-country time trial XCT (XC merenje vremena), Cross-country up-hill XCU (nema zvanične oznake), Cross-country team relay XCR (timska XC trka). DOWNHILL DH: Individual downhill DHI (DH, pojedinačni start), Mass start downhill DHM (DH, grupni start), Four Cross 4X, Parallel slalom DS (Dual slalom).

4 ETAPNE TRKE: - 3 KALENDAR TAKMIČENJA, PROCEDURA REGISTRACIJE TRKA ZA MTB LIGU I MTB NACIONALNI ŠAMPIONAT 3.1 Kalendar takmičenja Krajnji rok za prijavu trke u MTB kalendar je 30. novembar, godine koja prethodi takmičarskoj sezoni za koju se trka prijavljuje. Predsedništvo MTB klubova Srbije definiše slobodne termine u kojima organizatori mogu da prijave trke za MTB Ligu Srbije, a najkasnije 15.decembra godine koja prethodi takmičarskoj sezoni za koju se termini prijavljuju. Predsedništvo MTB klubova Srbije je duţno da do 1. februara objavi konačan kalendar trka sa detaljno utvrďenim terminima i organizatorima trka. Termin odrţavanja Drţavnog prvenstva tj. Nacionalnog šampionata (CN) definisan je UCI regulativom, a ova trka mora da bude prijavljena u UCI kalendar. Prijavu podnosi Predsedništvo MTB klubova a troškovi padaju na teret organizatora Prvenstva. Na osnovu Pravilnika o radu MTB klubova Srbije Predsedništvo MTB klubova raspisuje konkurs za organizaciju Nacionalnog MTB šampionata minimum 4 meseca pre njegovog odrţavanja, a organizatora obavesti o odluci minimum 2 meseca o pozitivnoj ili negativnoj odluci. 3.2 MTB LIGA I NACIONALNI ŠAMPIONAT MTB Liga Srbije i MTB Nacionalni šampionat (Drţavno prvenstvo) moraju biti organizovani u XCO disciplini za sve kategorije, a mogu biti organizovani i u sledećim disciplinama: XCM, XCP, XCC, XCR, XCU, XCT. Organizator je duţan da pored XCO trke na Drţavnom prvenstvu organizuje i barem jednu trku iz sledećih disciplina : DHI, 4X ili DS. Trka za MTB Ligu Srbije i MTB Nacionalni šampionat u disciplinima XCO i XCM, za kategorije U23 i Elite moraju biti jednovremene (sa zajedničkim startom). Kategorija U23 se još i dodatno boduje, i za ovu disciplinu se dodeljuju i posebne nagrade. Da bi se u odreďenoj disciplini bodovala MTB Liga Srbije moraju se odrţati minimalno 4 trke, a maksimalno 9 bodovnih trka u disciplini XCO i najmanje 3 za sve ostale kategorije. Organizacija MTB Drţavnog prvenstva i trka za MTB Ligu Srbije dodeljuje se odlukom Predsedništva MTB klubova Srbije, a nakon sprovedenog konkursa za organizaciju trka. Organizator Drţavnog prvenstva i MTB Liga takmčenja moţe biti samo onaj koji je uspešno organizovao trku u poslednje dve godine. Ako neko treće lice izrazi ţelju da organizuje Drţavno prvenstvo ono mora da uzme suorganizatora koji ispunjava uslove navedeneu predhodnom stavu. Konacnu saglasnost daje Predsednistvo MTB.

5 4 DELEGATI I SUDIJE U MTB SPORTU SRBIJE Delegati, sudije, svi organizatori i celokupno ostalo osoblje na takmičenjima, moraju da se ponašaju primereno prema svim učesnicima tokom MTB takmičenja, te biti u potpunosti neutralni u donošenju svojih odluka. 4.1 Delegat takmičenja Delegata takmičenja odreďuje Predsedništvo MTB klubova Srbije za svaku trku posebno. Delegat na trci na kojoj je odreďen za Delegata ne moţe ni u kojem slučaju nastupati kao takmičar ni u jednoj kategoriji i disciplini Duţnosti Delegata Delegat je duţan da 24 sata pre odrţavanja takmičenja obiďe stazu. Ako Delegat tokom obilaska staze oceni da ona ne zadovoljava pravila odreďena ovim Pravilnikom kao ni UCI pravila, obavezno će nastojati da na licu mesta sa organizatorom izvrši sve promene na stazi. Delegat mora organizatoru pomoći pri korigovanju staze i oko odreďivanja svih potrebnih elemenata vezanih za regularnost staze. Delegat mora odmah sačiniti pismeni izveštaj na formularu u 3 primerka, koji organizator mora da potvrdi svojim potpisom i pečatom, a zatim Delegat po jedan primerak zapisnika mora dostaviti Predsedništvu MTB klubova Srbije, jedan ostavlja organizatoru a jedan primerak zadrţava u svojoj arhivi. Ako Delegat ne prihvati stazu, odnosno organizator ne prihvati sugerisane korekcije, istog dana mora napisati potpuni pismeni izveštaj zbog čega nije prihvatio stazu i dostaviti je Predsedništvu MTB klubova Srbije i Organizatoru u pismenom obliku. Ako prema mišljenju Delegata staza ne odgovara ovim i UCI pravilima, trka se ne sme odrţati. Potvrdu misljenja mora dati I Predsednistvo MTB. Delegat na dan takmičenja, zajedno sa osobom odreďenom od organizatora i Glavnim sudijom, a minimalno 2 sata pre zvaničnog početka takmičenja po kategorijama, mora obići stazu i utvrditi da li staza u potpunosti odgovara tehničkim pravilima o stazama, te da li su svi potrebni elementi zadovoljeni za pravovaljano odrţavanje takmičenja. U slučaju nekih nepravilnosti, duţnost mu je da odmah naredi njihovo ispravljanje, jer tek nakon toga Glavni sudija moţe da odobri početak takmičenja. Delegat za vreme odvijanja takmičenja obilazi stazu i prati rad organizatora, sudija, redara i takmičara, te upozorava iste u slučaju da primeti da oni ne rade ispravno. Nakon završenog takmičenja, Delegat mora napraviti izveštaje o odrţanom takmičenju u 4 primerka i dostaviti po jedan primerak Glavnom sudiji, organizatoru, Predsedništvu MTB klubova Srbije (u roku od 24 časa), a jedan primerak zadrţava u svojoj arhivi.

6 4.2 Sudije MTB trke sudi sudijski kolegijum na čelu sa Glavnim sudijom. Sudije na trkama, prvenstveno moraju biti deo organizacije, te se tako i ponašati utičući svojim primerom na sve ostale, a pomaţući pri tom organizatorima da se sva takmičenja što kvalitetnije odrţe. Delegiranje sudija vrši sudijska komisija BSS u saradnji sa Predsedništvom MTB klubova, a na pismeni zahtev organizatora takmičenja Glavni sudija Glavni sudija je odgovoran za kompletnu regularnost takmičenja. Ima ulogu supervizora nad ostalim sudijama, organizatorom takmičenja, startnom procedurom i kontrolom rezultata. Glavni sudija je odgovoran za rad ostalih sudija, za tok trke, dodelu zadataka i rezultate trke. Glavni sudija moţe biti samo sudija sa najmanjim zvanjem Nacionalni komesar. Glavni sudija organizuje sudijski kolegijum tako da se u potpunosti ispoštuje regularnost takmičenja. Glavni sudija mora da bude objektivan u donošenju svojih odluka, kojima će na prvom mestu (zajedno sa ostalim članovima sudijskog kolegijuma) da štiti interese takmičara. Glavni sudija nakon ulaska prva tri takmičara u cilj trke, organizatoru odmah dostavlja spisak i vremena pobednika, kako bi organizator mogao pristupiti ceremoniji proglašenja pobednika. Najkasnije 30 minuta po ulasku poslednjeg takmičara u cilj, ukoliko nema zvanično podnetih ţalbi, Glavni sudija overava rezultate, koji se javno objavljuju i pristupa se ceremoniji proglašenja. Glavni sudija mora potpisati zvanične rezultate trka u 5 primeraka: 2 primerka organizatoru (od kojih se 1 primerak postavlja na oglasnu tablu); 1 primerak ustupa Delegatu; 1 primerak dostavlja Predsedništvu MTB klubova Srbije najkasnije u roku od 24 sata nakon završetka trke; a 1 primerak zadrţava u svojoj arhivi Sudijski kolegijum Zadatak sudijskog kolegijuma je da sprovodi i kontroliše regularnost takmičenja. Čine ga najmanje troje (3) sudija na trkama za XCO MTB Ligu Srbije, i najmanje pet (5) sudija na MTB Nacionalnom šampionatu. Na XCM trkama za Ligu Srbije i XCM Drţavni šampionat, neophodno je prisustvo barem pet (5) sudija po spisku koji sledi. (Sudijski kolegijum čine: Glavni sudija, Pomoćnik Glavnog sudije, Startni sudija, Ciljni sudija, Sekretar trke. Sve sudije na takmičenje dolaze u dogovoru sa Glavnim sudijom, a najkasnije 1 sat pre početka takmičenja. Pomoćnik Glavnog sudije je odgovoran za rad i organizaciju rada na trci, pre svega za feeding i tehničku zonu, i sigurnost na stazi. Startni i ciljni sudija su odgovorni za: - masovni start kod XC disciplina (osim kod discipline XCT),

7 - prozivku takmičara, - pregled opreme, - poredak na startu, - upozorenja i obaveštenja pred sam start trke, - davanje znaka za start trke, - duţni su da imaju sopstvene štoperice za merenje vremena, i da aktivnosti sporvode zajedno, pomaţući jedan drugom. Sekretar trke treba: - da bude iz neposrednog okruţenja u kojem se trka odvija, - da poznaje lokalni jezik, - da poznaje takmičare, - da je uključen u proces prijava takmičara od samog početka, još od prijava putem interneta, - da se koristi osnovnim računarksim programima (Word, Excel). 5 PROCEDURA TAKMIČENJA Takmičarsku stazu mogu da koriste samo takmičari za vreme trke i zvaničnih treninga. Staza koja se vozi treba da bude jasno odreďena, a njen oblik i konfiguracija istaknuti na mestu prijave takmičara pre starta trke. Po jedan vozač ili voďa svakog tima je obavezan da prisustvuje zvaničnom brifingu pre starta trke, kako bi se upoznao sa eventualnim promenama u odnosu na raspisane propozicije. Prijava takmičara i provera licenci treba da se odvija u blizini starta trke. Konačna lista takmičara koji startuju po kategorijama treba da bude istaknuta neposredno pre starta, i da sadrţi sledeće podatke: Ime takmičara, UCI kod, klub za koji vozi, kategoriju, disciplinu u kojoj se takmičari nadmeću, duţinu staze i vreme starta. Organiztor bi po mogućnosti trebao da obezbedi radio vezu (komunikaciju) izmeďu sudija, i posebnu vezu izmeďu glavnog sudije i direktora trke. 5.1 START TRKE Organizator je duţan da obezbedi mesto za zagrevanje takmičara neposredno u blizini starta trke. U disciplinama gde se primenjuje masovni start, takmičari treba da budu pozvani na liniju starta najviše 20 minuta pre vremena starta, a da to vreme bude dovoljno da se svi takmičari poreďaju na startnoj liniji. Startni sudija odreďuje koliko će se vozača nalaziti u jednom redu na startu, a vozači po prozivanju sudije sami biraju slobodno mesto odakle će startovati. Startna procedura podrazumeva da se javno objavljuje 3, 2 i 1 minut, 30 sekundi, i 15 sekundi do starta u okviru kojih startni sudija sam odreďuje kada će startnim pištoljem ili pištaljkom dati znak za početak trke. U periodu od 2 minuta pre, pa do starta trke, samo startni sudija moţe da koristi razglasni ureďaj.

8 5.2 Kodeks ponašanja takmičara Takmičari su duţni da poštuju pravila fair play-a, i da na taj način daju primer mlaďim vozačima. Duţni su da dopuste brţim vozačima da ih obiďu bez zadrţavanja, bilo da su istom krugu ili da ih takmičar obilazi za ceo krug (ovo poslednje, samo u slučaju kada se ne primenjuje pravilo 80%). Ukoliko takmičar iz nekog razloga napusti stazu, duţan je da se na nju vrati na istom mestu gde je napustio. Takmičari su duţni da pravilno savladaju zadatu distancu, i nije im dozvoljeno da na bilo koji način skraćuju stazu. Vozači treba da vode računa o tome da ne zagaďuju prirodu, i da ne ostavljaju odpadke za sobom. 6 OPREMA OPŠTA NAČELA 6.1 Zaštitna oprema takmičara Na svim MTB trkama koje se odrţavaju u Srbiji je obavezna upotreba zaštitne kacige, u svim kategorijama. Ovo se odnosi kako na trku tako i zvanične treninge. Sudija ima pravo da diskvalifikuje takmičara koji i nakon sudijske opomene ne ispuni obavezu upotrebe zaštitne kacige, bilo da je reč o trci ili nekom od zvaničnih treninga. 6.2 Ograničenja u upotrebi opreme za vreme MTB takmičenja Najveći dozovoljeni prečnik točka moţe da iznosi 29''. Komunikacija sa vozačima putem radio veza ili drugih vidova daljinskog komuniciranja je zabranjena za vreme trke. Zabranjena je uptreba guma sa ugraďenim ekserima ili šrafovima. 6.3 Radio-komunikacioni sitem Organizator mora da obezbedi radio-komunikacioni sitem koji funkcioniše duţinom cele staze, od starta do cilja. Radio ureďaj (voki-toki) ili mobilni telefon moraju obavezno da poseduju Glavni sudija, Direktor takmičenja i doktor (VoĎa lekarske ekipe). 6.4 Sudijska oprema Sudije na MTB takmičenjima u Srbiji su duţne da se za vreme trke koriste minimumom potrebne opreme koji propisuju meďunarodni MTB sudijski standardi. Svi pomoćnici sudija duţ staze treba da raspolaţu sa jednom pištaljkom. Jednim kratkim znakom sudija upozorava na dolazak takmičara. Ponovljnim isprekidanim zvukom se upozoravaju takmičari na nezgodu. 7 PRAVA I OBAVEZE ORGANIZATORA TAKMIČENJA

9 Organizator je duţan da na vreme obezbedi sve potrebne uslove za odrţavanje trke. Direktor trke je osoba koja se u ime organizatora dogovara sa nadleţnim institucijama povodom organizovanja trke, i odrţava komunikaciju sa Delegatom i Glavnim sudijom. Organizator odreďuje sekretara i kancelarije trke, brine o obezbeďivanju relevantnih elemenata i drugih potreba zvaničnih lica za vreme trke. Obaveza organizatora trka za MTB Ligu Srbije je da odrţi trku za sledeće kategorije: - Elite muškraci / Elite ţene - U23 - Juniori / juniorke - Mastersi - Kadeti - Ml. kadeti - HobySport. Organizator moţe da odrţi trku i u drugim kategorijama koje su propisane ovim Pravilnikom. Najkasnije 30 dana pre odrţavanja takmičenja organizator mora da pošalje Predsedništvu MTB klubova Srbije i svim klubovima kompletne propozicije takmičenja, koje obavezno sadrţe sledeće podatke: - dan, mesto i vreme odrţavanja takmičenja, - mesto prijave takmičara i podele brojeva, - nacrt dolaska na mesto starta, - visinski profil i tehnički opis staze, - šematsku kartu s ucrtanom stazom, podacima o stazi i drugoj infrastrukturi (parking, toaleti, mesto za pranje bicikala, česma, i tome sl.), - predviďene mere osiguranja manifestacije, - iznos novčanih nagrada. Organizator je duţan da izradi sluţbene akreditacije za Direktora trke, članove ekipe prve pomoći, zvanična lica, i barem po jednu akreditaciju za svaki tim u feeding i tehničkoj zoni. Akreditaciju za Delegata, Glavnog sudiju i sudijski kolegijum obezbediće Predsedništvo MTB klubova u saradnji sa Sudijskom komisijom BSS. Organizator na osnovu izveštaja Delegata mora urediti stazu a da najmanje 24 sata pre odrţavanja takmčenja, staza mora imati dovoljno elemenata da se na njoj moţe nesmetano odrţati trening. Ukoliko organizator nije u mogućnosti da zatvori pojedine delove staze za odrţavanje trenininga, na ovim lokacijama mora da bude postavljena oznaka/tabla A4 formata sa natpisom «NIJE OZNAČENO METARA»

10 Organizator je duţan da prihvati sugestije Delegata, u suprotnom takmičenje se neće odrţati. Sve troškove neodrţavanja takmičenja snosi organizator. (Organizator snosi troškove putovanja Delegata, u visini povratne autobuske karte ili voza II razreda na relaciji mesto stanovanja Delegata lokacija trke. TakoĎe snosi troškove smeštaja i ishrane Delegata. Organizator je duţan da obezbedi ishranu ili plati dnevnicu svim sudijama po zakonu Republike Srbije na dan odrţavanja takmičenja, i troškove putovanja odnosno povratne autobuske karte ili voza II razreda.) Dodatni komentari i pitanja (Sale Marić): predhodna dva stava proveriti i usaglasiti sa Statutom BSS, jer je sigurno da deo tih troškova, a moguće i sve pada na teret BSS! Organizator trke mora osigurati kvalitetnu, po mogućnosti elektronsku obradu podataka. Organizator moţe pismenim putem zatraţiti izuzeće odreďenog sudije, ako za to ima opravdanih razloga, kao i uputiti prigovor na rad odreďenih sudija nakon odrţanih takmičenja, ako smatra da su svojim radom oštetili i opstruirali organizatora i regularan tok takmičenja. Prigovori se upućuju pismenim putem u dva istovetna primerka Predsedništvu MTB klubova Srbije i sudijskoj komisiji BSS. 8 XC CROSS COUNTRY DISCIPLINE (Naročito XCO i XCM) 8.1 KARAKTERISTIKE POJEDINIH XC DISCIPLINA OLIMPIJSKI CROSS COUNTRY XCO Vremenska duţina trajanja trke Vreme pobednika po kategorijama usklaďuje se prema UCI pravilima, osim za kategorije koje nisu obuhvaćene meďunarodnim pravilnikom, a za koje duţinu trajanja trke propisuje Predsedništvo MTB klubova Srbije. Kategorija* Minimum Maksimum Elite Muškarci 2h 00 min 2h 15 min Elite Ţene 1h 45 min 2h 00 min U23 (M) 1h 45 min 2h 00 min U23 (Ţ) 1h 30 min 1h 45 min Juniori (M) 1h 30 min 1h 45 min Juniori (Ţ) 1h 15 min 1h 30 min Mastersi (M) 1h 30 min 1h 45 min Mastersi (Ţ) 1h 15 min 1h 30 min Kadeti min 1h 10 min

11 Ml.kadeti 0h 20 min 0h 40 min * po UCI pravilniku, s tim što su Mastersi za razliku od UCI pravila izjednačeni sa Juniorima. Ostale kategorije: Kategorija Minimum Maksimum HOBYsport min 1h 10 min Fun 0h 30 min 0h 40 min Y15** 0h 20 min 0h 40 min Y13** 0h 15 min 0h 35 min ** Staza za Y13 i Y15 mora biti posebno prilagoďena njihovom uzrastu. Napomena: UCI pravilnik više nema opciju optimalnog vremenskog trajanja trke. Samo minimalno i maksimalno preporučeno trajanje. U slučaju ozbiljnijih vremenskih neprilika, Glavni sudija bi trebao da formira duţinu trke, što bliţe njenom minimalnom dozvoljenom vremenskom trajanju Duţina kruga Duţina kruga treba da iznosi izmeďu 5 i 9 km. Broj krugova koji takmičari treba da savladaju varira od kategorije do kategorije. Idealno bi bilo da je staza oblika lista deteline. XC je disciplina u kojoj takmičari masovno startuju. Pobednik je takmičar koji zadatu distancu savlada po pravilima i u najkraćem vremenu MARATON CROSS COUNTRY XCM Minimalno vremensko trajanje XC maratona treba da iznosi 3 sata, a minimalna duţina staze treba da bude 60 km. Staza treba da bude obeleţena svaki 10 km, ukazujući na preostalu distancu koju takmičar treba da savlada do cilja. Staza ne moţe da sadrţi delove koji se u toku trke voze više puta. Takmičari startuju u jednoj grupi. Pored navedenih osnovnih pravila za disciplinu XCM, u Prilogu 2 se nalaze specifična pravila po kojima se voze maratonske XC trke u Srbiji OSTALE XC DISCIPLINE Disciplina XCP se vozi od tačke do tačke, u duţini od 25 do 60 km. Start je najčešće na jednom, a cilj na nekom drugom mestu, iako je dozvoljeno da start i cilj budu na istom mestu. Takmičari startuju u jednoj grupi. U kriterijumskoj XCC trci start i cilj su na jednom mestu, a duţina kruga iznosi najviše 5 km. Prirodne i veštačke prepreke su dozvoljene samo ako su bezbedne. Krug u disciplini XCT treba da bude duţine izmeďu 5 i 25 km.

12 Disciplina XCR se organizuje samo na Svetskom i Kontinentalnim šampionatima, ali ova disciplina nije izričito vezana za ovaj rang takmičenja. Za sve navedene XC discipline, a za koje u ovom Pravilniku nema detaljnijih objašnjenja, ili koja nisu nabrojana u ovom Pravilniku, u slučaju organizacije takmičenja primenjuju se UCI pravila. 8.2 PARAMETRI STAZE Trka se vozi po planinskim i šumskim stazama, kolskim i zemljanim putevima, kamenitim terenima. Staza moţe da sadrţi i asfaltirane deonice, ali njihova duţina ne sme da preďe 15% duţine staze. Staza treba da bude 100% voţljiva, bez obzira na uslove terena i vremenske prilike. Delegat moţe da odobri upotrebu delova staze, gde takmičari na kratko vreme moraju da siďu sa bicikla. Startna i ciljna zona ne mogu da sadrţe prepreke koje mogu da izazovu sudar ili nezgodu takmičara. Dugačke uske staze povremeno treba da imaju obezbeďena mesta za preticanje. XC staze treba da budu u potpunosti fizički odvojene od staza na kojima se voze druge MTB discipline, ili u suprotnom, organizator treba da obezbedi njihovo korišćenje u različito vreme. Ovo se odnosi kako na trku, tako i na treninge. Po uzoru na trke visokog meďunarodnog karaktera, na stazi bi trebalo da bude obezbeďeno nekoliko mesta za prelazak gledalaca sa jedne na drugu stranu staze. 8.3 OBELEŽAVANJE STAZE Staza celom duţinom treba da bude obeleţena tako da nedvosmisleno ukazuje na njenu kofiguraciju, pravac i granice u kojima se takmičar moţe kretati. Obeleţavnje podrazumeva upotrebu: Trake od materijala koji moţe da se pokida u slučaju da takmičar izleti sa staze. Trake bi trebalo da su postavljene maksimalno do 0,5 metara iznad površine zemlje. Nosači traka od drveta, bambusa ili plastike (nikako od metala!), kojima je staza obeleţena, postavljenih na takav način da ne mogu da izazovu povredu takmičara. Visina nosača traka ili zaštitne plastične ograde moţe da bude od 0,5 do 2 metra. Strelica i drugih oznaka (štampa: tamna na svetloj podlozi) koje ukazuju na pravac kretanja, promene pravca, ukrštanja i druge potencijano opasne situacije. Minimalna veličina ovih oznaka (tabli) treba da bude A4 formata (29,7x21cm), a treba da su postavljene najviše 1,5 metara iznad površine zemlje.

13 Oznake treba da su postavljene sa desne strane takmičarske staze, osim u desnim krivinama, gde se neposredno pre i u samom skretanju oznake postavljaju sa leve strane. Oznake se postavljaju kod svake promene pravca, i 10 metara nakon promene kako bi se ukazalo na pravilan smer kretanja. Pogrešan pravac se obeleţava oznakom "X". Potencijalno opasna mesta se obeleţavaju sa jednom ili više strelica okrenutih na dole, i to 10 i 20 metara pre potencijalno opasnog mesta. Opasnija mesta se obeleţavaju sa dve, a najopasnija sa tri ovakve strelice. Upotrebljava se sledeći sistem oznaka: (Straight Ahead pravac kretanja; Right Turn desna krivina; Left Turn leva krivina; Straight Ahead Slow oprezno, pravo napred; Caution veoma oprezno; Extreme caution ekstremno opezno; Wrong Way pogrešan pravac; Bridge Ahead prelazak preko mosta; Water Crossing prelazak preko vode.) Na veoma brzim delovima staze, ukoliko Tehnički delegat i Glavni sudija odluče da je to potrebno, trebalo bi da se obezbedi sigurnosna zona izmeďu takmičarske staze i gledalaca, po sledećoj shemi: (Spectators gledaoci; Security Zone bezbednosna zona; Course takmičarska staza.) Na delovima staze gde takmičari prolaze pored zidova, provalija, opasnih panjeva i sl., poţeljna je uptreba dodatne zaštite u vidu dušeka, bala sena ili zaštitnih mreţa. Drveni mostovi i druge klizave površine bi trebalo da budu presvučene materijalima koji pruţaju odgovarajuće prijanjanje. (Ova mesta ipak moţe da odobri Delegat.) Ukoliko je to moguće, veće korenje, panjeve na stazi i veliko kamenje treba obeleţiti fluorescentnom, biorazgradivom bojom. Ukoliko je nemoguće obezbediti ovakvu boju, onda obeleţavanje nije dozvoljeno. Svaki kilometar na stazi treba da bude obeleţen, ukazujući na peostalu distancu koju takmičar treba da savlada do cilja. 8.4 STARTNA I CILJNA ZONA Startni i ciljni baner treba da budu postvljeni neposredno iznad startne/ciljne linije, njamanje 2,5 metara iznad površine zemlje. Startna/ciljna zona za olimpijski XC format ili za XC maraton treba da bude: minimum 5 metara široka u duţini od 20 metara pre startne/ciljne linije, minimum 5 metara široka u duţini od 50 metara nakon startne/ciljne linije, na vodoravnom delu staze ili uzbrdici. Prvo suţavanje nakon starta treba da omogući nesmetan prolazak svih takmičara.

14 Barijere koje obeleţavaju startnu/ciljnu zonu moraju da budu postavljene minimum 50 metara pre i posle startne linije, sa obe strane staze. Poslednji kilometar staze treba da bude jasno obeleţen. 8.5 FEEDING I TEHNIČKE ZONE XC staza obavezno mora da sadrţi feeding zonu - zonu za osveţenje takmičara, i tehničku zonu za potrebne popravke bicikla. U zavisnosti od duţine staze, organizator moţe da obezbedi više ovakvih zona. One moraju da budu dobro obeleţene, da se nalaze na ravnom delu staze ili uzbrdici, gde su vozači sporiji i gde je moguće izvršiti dodavanje osveţenja, ili izvršiti tehnička pomoć. Takmičari mogu da preuzmu osveţenje jedino u feeeding zonama. Za XCO disciplinu se preporučuju 2, a za XCM barem tri feeding/tehničke zone. O rasporedu ovih zona duţ staze konačnu reč ima Tehnički delegat, ili u slučaju njegovog odsustva, Glavni sudija. TakoĎe se preporučuje da ove zone imaju dva odvojena dela: jedan za vozače timova, a druga za individualce. Feeding i tehničke zone moraju da budu jasno obeleţene. Pristup zonama kontrolišu sudije i obezbeďenje staze. Pristup zoni za osveţenje mogu da imaju samo akreditovane osobe. Organizator je obavezan da obezbedi dovoljne količine vode i osobu za dodavanje vode takmičarima. Osim osoblja organizatora, to moţe da bude: jedan dodavač po timu za 1 do 3 takmičara na stazi, dva dodavača po timu za 4 do 6 takmičara na stazi, tri dodavača za preko 7 takmičara po timu na stazi. Po istom principu se odreďuje i broj osoba u tehničkim zonama. Osobe u feeding i tehničkim zonama moraju da nose jasna obeleţja (akreditaciju ili timski dres). Fizički kontakt izmeďu vozača je dozvoljen samo u ovim zonama, ali je guranje takmičra zabranjeno. TakoĎe je zabranjeno da se bidon sa vodom ili hrana stavi na bicikl ili u takmičarev dţep, već isključivo moţe da mu se preda u ruke. Polivanje takmičara vodom je dozvoljeno samo ako je za to Glavni sudija dao odobrenje pre starta trke. Nikako nije dozvoljeno da se vodom poliva takmičarev bicikl. TakoĎe nije dozvoljeno trčanje pored takmičara u feeding/tehničkoj zoni. Takmičaru je dozvoljeno da zameni zaštitne sunčane naočare samo u feeding/tehničkoj zoni. Nije dozvoljeno da se takmičar kreće u suprotnom pravcu od dozvoljenog pravca kretanja na stazi, kako bi došao do tehničke zone.

15 8.6 TEHNIČKA POMOĆ NA STAZI Dozvoljena tehnička pomoć podrazumeva popravku svih delova bicikla, i zamenu svih delova bicikla osim rama. Zamena bicikla nije dozvoljena takmičar mora da završi trku sa istim brojem s kojim je startovao u trci. Tehnička pomoć moţe da se pruţi samo u tehničkoj zoni. Oprema za tehničku pomoć mora da se nalazi u samoj zoni, a popravke i zamenu delova moţe da izvrši sam vozač, akreditovani članovi njegovog tima ili akreditovani neutralni pomagač. Tehnička pomoć je dozvoljena i na samoj stazi van tehničke zone, ali samo izmeďu članova istog tima koji su u istoj trci (Iako su startovali u isto vreme, Master ne moţe da pomogne Underu, i sl.). Vozaču je dozvoljeno da sa sobom nosi potreban alat i rezervne delove, ali samo u slučaju da oni ne mogu da povrede takmičara ili druge učesnike u toku trke. 8.7 BEZBEDNOST NA STAZI OBEZBEĐENJE Osoblje koje obezbeďuje trku treba da bude rasporeďeno duţ staze tako da svako od njih ima vizuelni kontakt sa osobama obezbeďenja ispred i iza njih. ObezbeĎenje kratkim zvukom pištaljke najavljuje dolazak takmičara. Osoblje na potencijalno opasnim mestima treba da ima i ţutu zastavu, kojom označava opasnost na stazi u slučaju neke nezgode PRVA POMOĆ Na svakom XC takmičenju je neophodno prisustvo hitne medicinske pomoći. Organizator je obavezan da obezbedti pristustvo lekara, tehničara i ambulantnih kola. Osoblje hitne pomoći mora da poseduje vidljiva obeleţja po kojima će se lako prepoznati, i postavljeno na mesto gde će biti uočljivo. TakoĎe, voďa medicinske ekipe mora da ima obezbeďenu radio-vezu sa Glavnim sudijom. Osposobljena ekipa prve pomoći treba da bude prisutna i za vreme zvaničnih treninga. Organizator je duţan da što je brţe moguće, pomogne medicinskom osoblju u zbrinjavanju povreďenog takmičara, i da ima razraďen plan i pristup najopasnijim mestima na stazi. Brifing Glavnog sudije i voďe medicinske ekipe treba da bude odrţan pre trke. Detaljna mapa staze treba da bude podeljena i svim članovima medicinske ekipe. Medicinski izveštaj se obavezno priključuje izveštaju koji Delegat sastavlja po završetku takmičenja.

16 8.8 PROCEDURA XC TRKE RASPISIVANJE TRKE, I PRIJAVLJIVANJE ZA TRKU Organizator je duţan da omogući prijavu takmičara od dana kada je trka zvanično prijavljena (30 dana pre trke), i da prijave učini dostupnima na internetu. Takmičari imaju pravo da se prijave za trku i na dan takmičenja, do vremena koje je naznačeno u propozicijama. Raspis trke treba da sadrţi minimum podataka navedenih pod tačkom 7 ovog Pravilnika. Maksimalna startnina za Liga trke iznosi 3 Eura (u dinarskoj protivvrednosti, prema vaţećem kursu) za sve kategorije, do tri dana pre početka trke (Early bid), a kasnije, do starta 6 Eura (Late entry). Za kategorije ţene, kadeti, ml.kadeti Y13 i Y15, organizator ne naplaćuje startninu STARTNI BROJEVI Startne brojeve je duţan da obezbedi organizator takmičenja. Ukoliko se pored XC trke organizuje takmičenje i u drugim disciplinama, takmičar moţe da se koristi istim startnim brojem. Organizator je takoďe duţan da obezbedi adekvatna pomoćna sredstva kojim će se broj zakačiti na bicikl (plastična vezica, plastificirana ţica i sl.). Startni broj se postavlja frontalno na prednji deo bicikla, tako da bude dobro vidljiv. Namerno oštećivanje brojeva se karakteriše kao povreda pravila, i povlači za sobom disciplinske mere. Broj mora biti od krutog materijala, vodootporan i bezbedan za takmičara. Dimenzije i proporcije startnih brojeva moraju da zadovolje UCI pravila: Minimalna visina brojeva od 8 cm, Minimalna širina svakog pojedinačnog karaktera od 1,5 cm, Maximalna veličina table je 18x18 cm. Prostor za oglašavanje na startnim brojevima ne moţe da preďe visinu od 6 cm, a nije dozvoljeno da on prekriva ni najmanji deo startnog broja. Jedino organizator ima pravo da odredi koji će se natpisi nalaziti na startnim brojevima. Sva eventualna odstupanja (prelepljivanje od strane takmičara i sl.) povlače za sobom disciplinske mere. Prijave i podizanje startnih brojeva isključivo je u nadleţnosti takmičara i voďe ekipe ZVANIČNI TRENING Organizator treba da obezbedi mogućnost zvaničnog treninga 24 sata pre početka trke. Pored toga, na dan trke minimum jedan sat pre starta u prvoj kategoriji na programu, treba da se omogući poslednji trening (obilazak staze). Nije dozvoljeno treniranje na stazi za vreme trajanja trka u drugim kategorijama.

17 Organizator je duţan da obezbedi i prostor u blizini starta gde takmičari mogu da se zagrevaju STARTNA PROCEDURA Vozači su duţni da najkasnije 5 minuta pre starta odgovore na poziv Startnog sudije i postroje se na mestu predviďenom za start. Vozači koji se ne pojave na startnoj liniji podleţu kaznenim odredbama. Osim pravila navedenih pod tačkom 5.1: U XC trkama, neophodno je da Glavni sudija započne startnu proceduru na vreme, kako bi svi vozači mogli da se poreďaju na startu. Vozači se pozivaju do startne linije, gde je privremeno razvučena startna vrpca. Na startu XC trka nije dozvoljeno odbrojavanje PLASMAN Takmičari koji započnu a ne završe trku, u plasmanu se obeleţavaju oznakom DNF (Did Not Finish nije završio trku), i na toj trci nemaju pravo na bodove. Takmičari koji trku završe sa krugom ili više zaostatka, imaju pravo na plasman, a umesto vremena trke upisuje im se broj krugova zaostatka. Ovo se odnosi i na situaciju kada se sprovodi pravilo 80%, gde takmičari bivaju isključeni iz trke od strane sudija na za to tačno odreďenom mestu PRAVILO 80% Pravilo 80% se koristi na svim većim meďunarodnim takmičenjima, a sve češće i u praksi razvijenih MTB zemalja gde startuje srazmerno veći broj takmičara po kategoriji. Ovo pravilo sprečava da na stazi nastaju nepotrebne guţve, i u isto vreme štiti najbolje takmičare kako bi neometano vozili svoju trku. Primeljuje se na taj način, što Ciljni sudija nakon prolaska vodećeg takmičara u svakom krugu, a na osnovu njegovog vremena iz predhodnog kruga, izračunava 80% tog vremena, i svakog takmičara koji ne proďe preko linije cilja u graničnom vremenu, na kraju datog kruga isključuje iz trke. Na primer: ako je vodećem takmičaru potrebno 20 minuta da savlada jedan krug, 80% vremena kruga iznosi 16 minuta. Nakon isteka 16 minuta od prolaska vodećeg takmičara u datom krugu, svaki naredni takmičar se isključuje sa staze, a umesto vremena u plasmanu se evidentira broj krugova zaostatka (-1, -2, - 3,...). Isključeni takmičari imaju pravo na plasman i bodove.

18 8.8.6 BODOVANJE Bodovanje u pojedinačnoj konkurenciji za MTB Ligu Srbije Trke za MTB Ligu Srbije se boduju prema sledećoj tabeli. Pobednik Lige u svojoj kategoriji je takmičar koji je ostvario najveći broj bodova tokom sezone. mesto Bodovi DNF 0 DSQ -30 Takmičar kojeg sudije diskvalifikuju obeleţava se oznakom DSQ (Disqualified). Oznaka DNS (Did not start) označava takmičara koji je prijavljen za trku, ali nije startovao.

19 U jednoj takmičarskoj sezoni takmičaru se odbija najlošiji plasman, i on ne ulazi u ukupan zbir bodova. U slučaju da dva takmičara imaju jednak broj bodova, bolje rangiran će biti takmičar koji ima više boljih plasmana. U slučaju kompletnog poklapanja bolji plasman dodeliće se takmičaru koji je postigao bolji plasman na poslednjoj trci. DSQ plasman ne moţe da se odbije kao najlošiji. Plasman se u svakoj kategoriji boduje I prihvata ukoliko startuje min. 5 takmicara. Za kategoriju zena I masters 50+ vazi uslov od 3 takmicara Bodovanje ekipnog učinka za MTB Ligu Srbije Na svakoj trci sabiraju se vremena dvojice najbolje plasiranih takmičara iz svakog kluba iz kategorija koje se računaju za MTB Ligu Srbije u ekipnoj konkurenciji, a na kraju sezone proglašavaju se tri najuspješnije ekipe. Ekipama se odbija najlošiji plasman sa jedne trke, kao kod bodovanja pojedinaca. Ukoliko je zbir ekipnih bodova isti primenjuje se pravilo isto kao u pojedinačnom takmičenju za MTB Ligu Srbije. Ekipni plasman se odredjuje zbirom vrtemena dva najbolja vozaca iste ekipe nakon cega se ekipama dodeljuju bodovi po sledećoj skali: NAGRADE Minimalan iznos novčanih nagrada isplaćen u dinarima, za Drţavno prvenstvo i MTB Liga trke u Srbiji, obavezan je za sledeće kategorije kako u muškoj, tako i ţenskoj konkurenciji. 1. mesto Elite =70,00 Eura 2. mesto Elite =40,00 Eura 3. mesto Elite =30,00 Eura 1. mesto U23 =30,00 Eura 2. mesto U23 =20,00 Eura 3. mesto U23 =10,00 Eura 1. mesto Juniori - =30,00 Eura 2. mesto Juniori - =20,00 Eura 3. mesto Juniori - =10,00 Eura Novčane nagrade se isplaćuju u dinarskoj protivrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan uplate sredstava i prema vaţećim zakonima Republike Srbije. Takmičari koji trku završe u zaostaku od 1 ili više krugova, ne mogu dobiti novčanu nagradu, već se nagrada usmerava prvoplasiranom vozaču. Prve tri ekipe nagradjuju se peharima PREKRŠAJI I KAZNE Takmičar koji je trku završio, odustao ili je diskvalifikovan, ne sme se zadrţavati na stazi trke. Takmičar koji je odustao duţan je da se javi Ciljnom sudiji ili voďi

20 ekipe, koji podatak o odustajanju mora odmah javiti Ciljnom sudiji, a ako to nije moguće, onda najbliţem sudiji koji radio vezom ili telefonom moţe obavestiti Sudiju na cilju. Takmičar koji je trku završio, odustao ili je diskvalifikovan, a tokom takmičenja proďe kroz ciljnu liniju, biće kaţnjen sa =2.000,00 dinara. Novac prikupljen na osnovu tačaka o kaznama, koristiće se za potrebe MTB reprezentacije prema odluci Predsedništva MTB klubova ŢALBE Ukoliko neko od takmičara smatra da je tokom trke na bilo koji način oštećen ili ima prigovor na ponašanje nekog drugog takmičara duţan je da to saopšti sudiji neposredno po prolasku kroz cilj. Zvaničnu ţalbu u pisanoj formi treba da uruči glavnom sudiji najkasnije 30 minuta nakon prolaska kroz cilj uz polaganje kaucije od 2.000,00 dinara. U slučaju povoljnog rešenja ţalbe kaucija se vraća a u slučaju negativnog rešenja kaucija ostaje na raspolaganju predsedništvu MTB klubova Srbije. Sudijski kolegijum donosi odluku nakon što sasluša sve strane u sporu, sudije na stazi i svedoke. Svedoci su duţni da dogaďaj koji su videli ukratko opišu u pismenoj formi i to potvde svojim potpisom. Na odluku sudijskog kolegijuma moţe da se uloţi ţalba ţiriju trke koju čine delegat, direktor i glavni sudija. Njihova odluka mora se doneti pre zvaničnog ceremonijala proglašenja pobednika. U slučaju da oštećeni i dalje nije zadovoljan moţe da se ţali Predsedništvu MTB klubova u roku od tri dana, i kao krajnju instancu predsedniku Predsedništva MTB klubova u roku od 7 dana, po dobijanju odgovara od strane predsedništva MTB klubova, čija je odluka konačna. Ceremonijal proglašenja mora se odrţati po odluci ţirija bez obzira da li će se oštećeni ţaliti sledećim instancama. 9 DH DOWNHILL DISCIPLINE (Naročito DHI i 4X) 9.1 Disciplina DHI Pojedinačni spust Opis discipline Downhill (DHI) odnosno Individualni spust, je disciplina MTB sporta čija je osnovna karakteristika pojedinačna voţnja nizbrdo. Takmičarska DHI staza bi trebala da predstavlja kombinaciju planinskih stazica, kolskih puteva, proplanaka, šumskih i kamenitih puteljaka. TakoĎe bi trebala da sadrţi kako brzi, tako i tehnički zahtevniji deo staze, a sekcije staze na kojoj tekmičari treba da okreću pedale treba da bude sveden na minimum. Prihvatljiva su dva formata DHI takmičenja:

21 Sistem u kojem se vozi jedna kvalifikaciona trka, a zatim finalna u kojoj pobeďuje takmičar sa najboljim vremenom (format A), Sistem u kojem svi vozači startuju na dve trke, od kojih se računa ona sa boljim vremenom (format B). Nije prihvatljiv format u kojem se sabiraju vremena dve odvojene trke Parametri staze Neophodno je da DHI staza zadovolji sledeće parametre: Minimum Maximum Dužina staze 1500 metara 3500 metara Vreme trke 2 minuta 5 minuta U iznimnim situacijama kraća staza takoďe moţe da bude odobrena od strane Tehničkog delegata. DHI staza treba da bude u potpunosti fizički odvojena od staza na kojima se voze druge MTB discipline, ili u suprotnom, organizator treba da obezbedi njihovo korišćenje u različito vreme. Ovo se odnosi kako na trku, tako i na treninge. Startna linija mora da bude barem 2 metra, a ciljna barem 6 metara široka. Startni boks mora da bude nadkriven, a zona zaustavljanja posle prolaska korz cilj treba da bude bez ikakvih prepreka Obeleţavanje DHI staze DHI staza se najvećim delom obeleţava kao i staze za XC discipline, što je predhodno opisano u poglavlju 8.3 ovog dokumenta. Osim toga, utvrďuju se i dodatna pravila za ovu disciplinu: Glavni sudija ili Tehnički delegat mogu da traţe modifikovanje staze, Iza ciljne ravni treba da se obezbedi zona zaustavljanja u duţini od barem 30 metara, Table sa upozorenjem na opasna, veoma opasna i ekstremno opasna mesta se postavljaju i do 30 metara pre kritične tačke Zaštitna oprema DHI takmičara DHI (kao i 4X) osim kacige, nemaju posebno propisanu neophodnu opremu. Za ove discipline se preporučuje upotreba full face kaciga. Šta više, full-face kaciga je sada već na meďunarodnim takmičenjima obavezna. Pored toga, na osnovu postojećih iskustava preporučuje se sledeća oprema: Plastični štitnici za kičmu, laktove, kolena i ramena, SunĎerasta zaštita na butinama, Kostobrani, Dugačke nogavice i dugi rukavi, Rukavice dugih naprstaka. Kaciga se obavezno koristi kako na takmičenjima, tako i zvaničnim treninzima Bezbednost na DHI stazi

22 ObezbeĎenje Osoblje koje obezbeďuje DHI stazu treba da primenjuje pravila kao i za XC discipline (tačka 8.7.1), ali i sledeće: pored ţute zastave kojom se upozorava na nezgodu na stazi i prilikom čijeg isticanja su takmičari duţni da uspore, pojedini redari na stazi imaju i crvene zastave, kao i direktnu radio vezu sa Glavnim sudijom, direktorom trke i voďom medicinske ekipe; isticanje crvene zastave se primenjuje ukoliko redar uoči ozbiljnu nezgodu na stazi, o kojoj je duţan da odmah putem radio veze obavesti Glavnog sudiju i voďu medicinske ekipe; redar je duţan da proceni situaciju i permanentno daje obaveštenja o stanju povreďenog i samoj situaciji putem radio veze; ostale sudije su duţne da i sami istaknu crvenu zastavu ukoliko uoče da je neko od njihovih kolega već to učinio; takmičari su duţni da se po isticanju crvene zastave odmah zaustave, i mirno spuste do ciljne ravnine; zaustavljeni vozač ima pravo da od sudija trke traţi ponovljeni start Prva pomoć Minimalna zahtevana prva pomoć kod DHI disciplina se podudara sa zahtevima za XC discipline (tačka 8.7.2), s tim da se preporučuje i veći broj obučenih medicinskih tehničara duţ DHI staze Takmičarske kategorije u disciplini DHI Usled manjeg broja takmičara u ovoj disciplini, zvanične kategorije su revidirane na: DHI Elite M licencirani takmičari preko 16 godina starosti, DHI Elite W licencirane takmičarke preko 16 godina starosti, (ako ima manje od 4 takmičarke, priključuju se drugim kategorijama). DHI Hobby M/W otvorena kategorija za nelicencirane takmičare i takmičarke preko 16 godina starosti. Godište takmičara se odreďuje na dan 1.januara date godine. U DHI Hobby kategoriji moţe da startuje bilo ko, nevezano za godište ili pol, bez licence ili lekarskog uverenja, ali isključivo na sopstvenu odgovornost. Maloletni nelicencirani takmičari, osim ukoliko se za to ne izda specijalno odobrenje Predsedništva MTB klubova Srbije, nemaju pravo da učestvuju na DH trkama. Odobrenje za njihov start od Predsedništva MTB klubova Srbije traţi roditelj ili staratelj najkasnije 7 dana pre strata trke. Onaj takmičar koji startuje u DHI Hobby kategoriji u takmičarskoj sezoni, i na DHI takmičenjima u inostranstvu moţe da startuje samo u Hobby klasi.

23 Licencirani takmičari mogu da startuju samo u DHI Elite kategoriji. To vaţi i za takmičenja u inostranstvu Promena kategorija Takmičari u toku sezone mogu da preďu iz kategorije DHI Hobby u DH Elite ukoliko se u meďuvremenu licenciraju, ali im se predhodno osvojeni bodovi ne prenose. DHI Elite takmičari ne mogu u toku sezone da preďu u DHI Hobby Registracija trke, i proces prijavljivanja za trku DHI trka se prijavljuje Predsedništvu MTB klubova Srbije kao i XC trke (tačka 8.8.1). Prijava za takmičenje se zaključuje 15 minuta pre početka zvaničnog treninga, a organizator je duţan da istakne spisak takmičara po kategorijama na oglasnoj tabli do početka treninga. Ovaj spisak mora da sadrţi: startni broj, ime i klub takmičara, kao i naziv njegovog glavnog sponzora, vreme početka treninga i duţinu staze. Takmičar ima pravo na povrat kotizacije ukoliko se trka odloţi ili joj se oduzme zvaničan rang trke za MTB DHI Ligu Srbije ili status Drţavnog prvenstva. U svim ostalim slučajevima takmičar nema prava na povrat kotizacije Startni brojevi Startne brojeve za DHI disciplinu je duţan da obezbedi organizator, a takmičarski brojevi se izraďuju po istim standardima kao i brojevi za XC discipline. Preporučuje se da startni brojevi budu tamni na svetloj podlozi, i da se njihove boje razlikuju po kategorijama. Podela brojeva se vrši na osnovu rezultata iz predhodne sezone, i to za prva 4 takmičara. Ostali brojevi se dodeljuju redom, po prijavi takmičara. U slučaju prelaska u višu kategoriju, takmičarev broj de dodeljuje sledećem na listi uspeha Zvanični trening Organizator je duţan da omogući pergled (pešačka tura) DHI staze za sve zainteresovane takmičare pre zvaničnog treninga, a preporučuje se da to bude jedan dan pre dana zvaničnog treninga. Zvanični trening se odrţava jedan dan pre trke, i mora da sadrţi barem dva dela: spust niz DHI stazu sa zaustavljanjima (uveţbavanje kritičnih deonica), slobodan spust takmičara bez zaustavljanja. Najkasnije 2 sata pre početka trke organizator treba da omogući još jednu mogućnost treninga za takmičare. Na DHI trci mogu da učestvuju samo oni takmičari koji su barem jednom na treningu savladali takmičarsku stazu. Takmičari su obavezni da na zvaničnom treningu nose propisanu zaštitnu opremu i startne brojeve. TakoĎe su duţni da trening započnu iz startne kapije.

24 Takmičar koji trening voţnju započne niţe od startne kapije, automatski se diskvalifikuje iz trke. Nakon početka kvalifikacija i trke, nije dozvoljen bilo kakav trening na stazi Transport takmičara do starta DHI staze Obaveza je ogranizatora da obezbedi takvo transportno sredstvo, koje moţe da preveze minimum 50 takmičara i njihove bicikle na start trke u toku jednog sata. To moţe biti ţičara, kombi, autobus i sl. TakoĎe, preporučljivo je da organizator obezbedi rezervnu varijantu transporta na start, ukoliko na primarnom transportnom sredstvu doďe do kvara Start i merenje vremena DHI trke Merenje vremena kvalifikacija Na kvalifikacijama takmičari startuju po redosledu startnih brojeva. Na kvalifikacijama se meri pojedinačno vreme svakog takmičara na stazi, a učešće na kvalifikacijama je obavezno. Takmičar koji se ne pojavi na startu kvalifikacija na vreme (ukoliko propusti redosled), nema pravo daljeg takmičenja. Takmičari startuju na svaki minut (ili na 30 sekundi, kako sudije odluče u odnosu na broj prijavljenih takmičara), s tim da treba da bude 5 minuta razmaka izmeďu starta svake kategorije. Takmičar sledi uputstva startnog sudije, koji mora pozvati takmičara na startnu liniju najkasnije 1 minut pre njegovog starta, naglasiti takmičaru da ima 30, zatim 15 sekundi do starta, kao i odbrojati poslednjih pet sekundi. Znak za start se daje pištaljkom, jednim kratkim zvukom. U slučaju pogrešnog starta, daje se isprekidani znak pištaljkom u duţini od 5 sekundi. Mesto u finalnoj trci se odreďuje na osnovu rezultata u kvalifikacijama, a organizator je duţan da ovaj poredak istakne na oglasnoj tabli najkasnije 30 minuta pre početka finalnih trka. Ovaj poredak treba da sadrţi podatke iz predhodne tačke, kao i vreme u kvalifikacijama i poziciju na startu Finalna trka U finalnoj trci takmičari startuju obrnutim redosledom postignutih rezultata na kvalifikacijama (takmičar sa najboljim vremenom startuje poslednji), u slučaju A formata DHI takmičenja. U ţenskoj kategoriji prva startuje takmičarka sa najboljim vremenom. U slučaju da se organizator odluči za B format DHI takmičenja, u prvoj trci takmičari startuju po redosledu prijavljivanja, a u drugoj po redosledu po obrnutom redosledu postignutih vremena u prvoj voţnji. Najkasnije 30 minuta nakon završetka trke treba da se proglase pobednici. Plasman na trci treba da bude istovremeno istaknut i na oglasnoj tabli, predat predstavnicima medija, a u roku od 48 sati zvanično dostavljen Predsedništvu MTB klubova Srbije.

25 Startna procedura Svi takmičari moraju da budu prisutni na startu trke, vodeći računa o tome da ne propuste svoj red. U suprotnom, gube pravo daljeg takmičenja. Takmičari startuju na svaki minut (ili na 30 sekundi, kako sudije odluče u odnosu na broj prijavljenih takmičara), s tim da se odreďuje pauza od 5 minuta izmeďu različitih kategorija. Startni sudija pojedinačno poziva na start vozače 1 minut pre njihovog starta. Zatim daje znak za 30 i 15 sekundi do starta. Poslednjih 5 sekundi odbrojava, i daje znak za start pištaljkom. Ukoliko takmičari startuju pre sudijskog znaka, odreďuje se jedna od kaznenih mera koja mogu da budu u rasponu od vremenske kazne, do diskvalifikacije. DHI trke se odrţavaju po sledećem redosledu: Hobby, Elite Ţene, Elite Muškarci Bodovanje Bodovanje MTB DHI i 4X trka za Ligu Srbije Plasman Bodovi Plasman Bodovi DNF 0 DSQ -50

26 Ukoliko se organizator Drţavnog prvenstva odluči da uvrsti DHI trku u program takmičenja, DHI trka se ujedno boduje i za MTB DHI Ligu Srbije, sa koeficijentom 1.5 (osvojeni bodovi po tabeli x 1.5) Ostala pavila specifična za DHI trke Zvanično osoblje Na DHI trkama je neophodno minimum dvoje sudija i sekretar trke. Startni sudija ima kontrolu na startu, a ciljni meri vreme i vodi računa o redu i radu na DHI stazi. Sekretar kao i kod XC disciplina, vodi administrativne poslove trke. Osim sudija i sekretara koji čine sudijski kolegijum, zvanična lica na DHI trkama su direktor trke i Tehnički delegat Prekršaji i kazne Zvanično osoblje koje radi na stazi duţno je da obavesti predstavnike sudijskog kolegijuma ukoliko uoči neke nepravilnosti za vreme takmičenja, a kolegijum je duţan da ove stvari raspravi i donese odluku. Mišljenje publike se uzima u obzir samo ako ih neka od strana u sporu pozove kao svedoke povodom odreďenog dogaďaja. Sudijski kolegijum moţe da izrekne sledeće kazne: Usmena opomena, Vremenska kazna, Isključenje iz trke. Nedolično ponašanje i nepristojan jezik prema akterima dogaďaja i prisutnim gledaocima, povlači za sobom usmenu opomenu. Ukoliko takmičar ni nakon izrečene opomene ne kontroliše svoje ponašanje, moţe se izreći i stroţija kazna. Polazak pre sudijskog znaka se kaţnjava vremenskom kaznom, koja ne moţe da preďe 10% prosečnog vremena staze. Ako se istom takmičaru ponovi greška, automatski se isključuje sa takmičenja. Iz trke se automatski isključuju takmičari i u sledećim slučajevima: Skraćivnje staze, Koristi zabranjena doping sredstva po UCI pravilima, Na svojoj opremi nosi obeleţja nepristojne ili uvredljive sadrţine (psovke, rasistička, nacistička i druga diskriminatorska obeleţja i sl.) Fizički obračun sa drugim vozačima, zvaničnim osobljem, organizatorima ili gledaocima, kaţnjava se oduzimanjem svih do tada osvojenih bodova, isključenjem iz DHI Lige za tu sezonu, kao i zabranom učešća na Drţavnom prvenstvu. Prestupe i kazne koji se dese tokom trke neophodno je da zvanična lica trke dokumentuju, i jedan primerak dostave Predsedništvu MTB klubova Srbije. Ukoliko se jedan takmičar u toku sezone dva puta isključi sa DHI ili 4X takmičenja, zabranjuje mu se nastup na ostalim takmičenjima, a dozvolu moţe